Veština brzog učenja u sebi sadrži brojne tehnike koje se ‚‚urezuju’’ u svest čoveka, to je posebno izraženo kod dece jer ih ‚‚oblikuje’’ i čini da razvijaju navike koje će im olakšati brojne prepreke koje ih očekuju tokom života. To ne znači da odrasli, uz malo truda i treniranja, neće postići odlične rezultate. Naprotiv. Uvek treba imati u vidu da je, na primer, i najuspešniji sportista nekad bio početnik.
Prosek – 200 reči/minut
Statistika kaže da prosečan čitalac za vreme jednog minuta pročita oko 200 reči. Pri tom, on njegovo pamećenje i razumevanje teksta je polovično. Tehnika brzog čitanja ne samo što unapređuje brzinu tj. fond pročitanih reči, već čitalac jasnije razume pročitano. Da bi brzo učili neophodno je da uvežbamo brzo čitanje, koje se drugačije naziva ‚‚prostorni sistem pamćenja.’’
Kako do brzog učenja?
Brzo učenje predstavlja krajnji rezultat više različitih tehnika: brzog čitanja, tehnika pamćenja, vežbi koncentracije, tehnika knjiškog učenja i kreativnog mišljenja.
Tokom čitanja najbolje je ‚‚podvlačiti’’ tj. pratiti tekst vrhom olovke ili improvizovanog štapića. Zašto? Zato što ljudsko oko pravi 16 puta više pokreta u slobodnom čitanju nego u ovom tzv. ‚‚vođenom.‚‚ Posledica toga je rasipanje pažnje i energije, ali i sporije čitanje.
To dovodi do manjeg broja prihvaćenih informacija. ‚‚Vođeno čitanje’’ je u startu bar 2 puta brže. Nakon toga nekoliko tehnika pamćenja nam omogućuje da ‚‚skladištimo’’ informacije u zavisnosti od njihove vrste. Koncentracija čini da se taj proces obavlja nesmetano i bez prekida jer bi u suprotnom proces brzog učenja bio narušen. Tehnika učenja iz knjige nam služi da razdvojimo bitne od nebitnih informacija. Naziv je dobila inspirisana učenjem u školi ili na fakultetu jer nisu sve informacije podjednako važne.
Kreativnost nam je potrebna kako bi proces brzog učenja učinili interesantnim. U suprotnom rizikujemo da zbog dosade izgubimo volju i motivisanost. Čitanjem, gledanjem, crtanjem, grafičkim povezivanjem, slušanjem i razgovorom tj. diskusijom o onome što želimo savladati mi zapravo najbolje učimo. Aktiviranje što većeg broja čula dolazimo do temeljnijeg i kvalitetnijeg znanja.
Zašto brzo učenje?
Pre svega da ne bi koristili nedozvoljene tehnike polaganja ispita lakše je naučiti brzo i jednostavno jer je znanje najbolje oružije današnjice .Tehnika brzog učenja je od velike pomoći za sve one koji su preopterećeni obavezama i poslom. Poznat nam je čuveni problem ‚‚hroničnog nedostatka vremena.’’ U svetu gde su svi procesi postali ‚‚instant’’ ljudima u toku dana potrebno par sati više tj. da dan duže traje.
Ovladavanje veštinom brzog učenja pojedinac je u stanju da nauči više uz manje utrošenih sati i ostvari predviđeni plan. Sa više slobodnog vremena može se posvetiti drugim aktivnostima, društvenom životu ili relaksaciji.
Kome je potrebno brzo učenje?
Brzo učenje nije namenjeno samo onima koji pored jedne svakodnevne obaveze imaju i drugu. Ova tehnika je od koristi i onima koji u sklopu svakodnevnih poslovnih aktivnosti imaju obavezu da raspolažu, procesuiraju i sistematizuju veliku količinu informacija i zbog toga bivaju izloženi pritisku.
Ova tehnika biće ‚‚melem’’ za obimna gradiva, savršeno smišljene planere kojima se ništa nije ostvarilo, ali i za sve koji su izgubili veru u svoje memorijske kapacitete, frustrirane, sklone lažnom samoopravdavanju, kao i za one kojima je ‚‚intelektualni entuzijazam’’ postao apstraktna imenica.
Viljem Šekspir je rekao: ‚‚Nema većeg mraka od neznanja.’’ Naposletku, ulaganje u sebe nikad ne može biti promašena investicija.
