Ko to tamo peva o Beogradu?

O Beogradu se mnogo pevalo. Vreme je pokazalo da ovaj grad itekako ume da bude plodna i večita muzička inspiracija. Uz pesme o Beogradu koje pripadaju raznim muzičim žanrovima provode se generacije i generacije ne samo Beograđana nego i građana čitave Srbije. Od Vojina Popovića, Đorđa Marjanovića, Zdravka Čolića, pa do dečijeg hora „Kolibri“, Bajage, Cece, Beogradskog sindikata – pogledajte ko to tamo peva o Beogradu i to kako noću tako i danju!

„April u Beogradu“

Jedna od „evergrin“ pesama o Beogradu koja svakako svima među prvima padne na pamet jeste „April u Beogradu“ Zdravka Čolića. Zapravo, Zdravko Čolić nije autor ovog hita, iako ga on jeste otpevao. Kornelije Kovač je napisao „April u Beogradu“ i to inspirisan devojkom sa kojom je bio u vezi davno pre pisanja ove pesme. Naime, Kornelije Kovač se nakon što je dosta vremena prošlo od veze sa misterioznom devojkom pitao šta sada ona radi i kako izgleda njen život.

Sa njom je izgubio kontakt nakon služenja vojnog roka u Beogradu. Zanimljivo je da ni Zdravko Čolić ni Kornelije Kovač, koji je napisao kompletan tekst, muziku i aranžman ove pesme, nisu iz Beograda. Inače, Zdravko Čolić je pesmom „April u Beogradu“ 1975. godine pobedio na „Beogradskom proleću“.

„Pesma Beogradu“

Pesmu Beogradu“ otpevao je danas ne toliko poznat pevač, Vojin Popović. Međutim, Vojin Popović bio je najpopularniji pevač u Beogradu u periodu od 1941. godine do 1955. godine.

Snimao je i nastupao sa prvim srpskim džez muzičarima, a upravo je „Pesmu Beogradu“ otpevao uz pratnju malog sastava čuvenog Spase Milutinovića. Iako je Vojin Popović krajem pedesetih godina prošlog veka napustio Srbiju i odselio se u Ameriku, ova pesma ostala je kao jedan od večnih simbola glavnog grada.

„442 do Beograda“

Od nastanka ove Bajagine pesme u javnosti se polemiše šta tačno to 442 znači. Pričalo se da je reč o rastojanju od Skoplja do Beograda, pa da je reč o relaciji između Zagreba i Beograda, ali i da je 442 broj lokomotive koja je saobraćala na pruzi Beograd-Zagreb. Međutim, jednom je Bajaga izjavio da se broj 442 ne odnosi se ni na kakvu određenu relaciju, razdaljinu ili kilometražu. Broj 442 izabran je zbog toga što se zvučno odlično uklapao uz ostatak teksta ove pesme, a vremenom je izrastao u pravi simbol.

„Balada disidenta“

Najmlađa pesma na ovoj listi je veliki hit Beogradskog sindikata, „Balada disidenta“, a upravo ona govori o žalu za prošlim vremenima i nekadašnjem Beogradu. U pesmi se kaže: „Da li se sećaš kako bilo nam je pre, posle svega šta sad ostalo je, moj Beograde?

Ova pesma na neki način je i kritika današnjeg, savremenog društva, i za razliku od prethodnih, „angažovanija“ je. Članovi benda kažu da je pravog kafanskog duha u Beogradu sve manje, a ova pesma može da se shvati i kao pokužaj oživljavanja tog starog boemskog duha i atmosfere, o čemu svedoči spajanje kafane i modernog zvuka do kog je došlo u ovoj pesmi i u spotu za ovu pesmu.

„Serenada Beogradu“

Definitivno najslađa i najnežnija pesma o Beogradu jeste „Serenada Beogradu“ koju izvodi dečiji hor „Kolibri“. Pesmu o ljubavi prema Beogradu u svim godišnjim dobima i u svim prilikama komponovao je Žarko Petrović koji je tri puta pobeđivao na „Beogradskom proleću“.

Ovaj višestruko nagrađivani i uspešni kompozitor o sebi kaže: „Užičanin, došao u Beograd da komponuje pesme Beograđanima.“ Prvi put je „Serenadu Beogradu“ pevao Mile Bogdanović, 1958. godine, prilikom otvaranja Beogradskog sajma, čemu je prisustvovalo 5.000 gledalaca, odnosno slušalaca. Ovu pesmu pevao je i poznati Ivo Robić, pionir hrvatske popularne i zabavne muzike. Međutim, „Serenada Beogradu“ najprepoznatljivija je upravo u izvedbi dečijeg hora „Kolibri“.

„Beograde“

Đorđe Marjanović je od grada Beograda dobio Zlatnu paketu, a svojom pesmom „Beograde“ iz 1963. godine pokazao je koliko voli ovaj grad. Stihovi „Beograde, Beograde, na ušću dveju reka ispod Avale“ postali su zaštitni znak glavnog grada, a ova pesma je još jedan od onih „evergrinova“. Đorđe Marjanović je iz Kučeva u Beograd došao na studije farmacije, ali muzika je bila njegov pravi poziv. Govori se da je mladi Đorđe pravio lom gde god da se pojavio, a stalno su ga pratile horde obožavateljki. Inače, prva snimljena ploča zabavne muzike bila je upravo ploča Đorđa Marjanovića iz 1959. godine.

Cecin „Beograd“

Kada se govori o najpoznatijim pesmama o Beogradu, ne može se izbeći ni pesma „Beograd“ koju peva Svetlana Ceca Ražnatović. Ovu pesmu napisao je Dino Merlin, koji je, kako kaže, bio inspirisan lepotom Beograda krajem osamdesetih godina prošlog veka. U ovoj pesmi, koja govori o nesrećnoj ljubavi, Beograd je predstavljen kao mesto u kome može da se bude „večno mlad“ i koje može da „zagrli“ i pruži utehu onima koji su u njemu nesrećni zbog ljubavi.

„Za Beograd“

Legendarnu pesmu iz filma „Ko to tamo peva“ u kojoj se kaže kako se „za Beograd firmom Krstić upravo narod sprema“ komponovao je Vojislav Voki Kostić, a maestralno ju je izveo dvojac iz filma uz pomoć harmonike i drombulja.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *