Hemoroidi predstavljaju čest zdravstveni problem, ali su i dalje praćeni brojnim zabludama. Neprijatnost, stid ili uverenje da će tegobe spontano proći često dovode do odlaganja pregleda. Istovremeno, simptomi se neretko pripisuju isključivo hemoroidima, iako bol, svrab i krvarenje mogu pratiti i druga oboljenja završnog dela debelog creva i analne regije.
Način lečenja zavisi od vrste hemoroida, stepena bolesti, intenziteta simptoma i njihovog uticaja na svakodnevni život. Blaže tegobe mogu se povući nakon promene ishrane i navika pražnjenja, dok izraženiji prolaps, učestalo krvarenje ili ponavljanje simptoma mogu zahtevati medicinsku proceduru. Tačna dijagnoza zato predstavlja osnovu za izbor terapije i sprečavanje nepotrebnog ili neodgovarajućeg lečenja.
Da li hemoroidi mogu nestati bez terapije?
Blagi simptomi hemoroida mogu se smanjiti ili privremeno nestati bez medicinske procedure. To se naročito odnosi na tegobe izazvane zatvorom, napinjanjem ili kratkotrajnim povećanjem pritiska u krvnim sudovima analne regije. Mekša i redovna stolica, dovoljan unos vlakana i tečnosti, kraće zadržavanje na toaletu i izbegavanje snažnog napinjanja mogu doprineti smanjenju otoka, svraba i nelagodnosti. Kod manjih spoljašnjih hemoroida povlačenje otoka može stvoriti utisak da je problem potpuno nestao, iako ponekad ostaje kožni nabor.
Povlačenje simptoma ne znači uvek da je uklonjen njihov osnovni uzrok. Prošireno hemoroidalno tkivo može ostati prisutno i ponovo izazvati tegobe kada se vrate zatvor, napinjanje, dugotrajno sedenje ili drugi faktori koji povećavaju pritisak u tom području. Kreme, masti i čepići mogu privremeno ublažiti bol, svrab i otok, ali ne rešavaju uvek izraženije unutrašnje hemoroide, naročito kada dolazi do njihovog ispadanja ili ponovljenog krvarenja.
Izraženiji hemoroidi uglavnom ne nestaju trajno samo promenom navika. Kada su prisutni učestalo krvarenje, ispadanje čvorova, jak bol ili ponavljanje simptoma, mogu biti potrebne ambulantne procedure ili hirurško lečenje. Izbor metode zavisi od nalaza, pa terapija može obuhvatiti podvezivanje gumicom, prekid dotoka krvi u hemoroidalne arterije ili drugu odgovarajuću proceduru. Čak i nakon uspešnog lečenja, održavanje redovne i mekše stolice ostaje važno, jer nijedna metoda ne može potpuno isključiti ponovno javljanje tegoba.
Posebno je važno da se rektalno krvarenje ne smatra automatski posledicom hemoroida. Sličan simptom može pratiti analnu fisuru, zapaljenske bolesti creva, polipe i druga oboljenja. Pregled je zato potreban kada krvarenje traje, ponavlja se, postaje obilnije ili je praćeno promenama u pražnjenju, bolom u stomaku, slabošću ili neplaniranim gubitkom telesne mase. Stručna procena omogućava da se potvrdi uzrok simptoma i izabere terapija koja odgovara stvarnom stepenu bolesti.
Zašto dugo sedenje nije jedini uzrok problema?
Dugo sedenje se često navodi kao glavni uzrok hemoroida, ali njihov nastanak obično predstavlja posledicu delovanja više faktora. Posebno je nepovoljno dugo zadržavanje na toaletu, jer produženi pritisak u analnoj regiji i napinjanje mogu doprineti uvećanju hemoroidalnog tkiva. Ipak, svakodnevno sedenje na poslu nije jedino objašnjenje. Hronični zatvor, učestala dijareja, ishrana siromašna vlaknima, trudnoća, starenje, gojaznost i redovno podizanje teških predmeta takođe mogu povećati pritisak u donjem delu rektuma i doprineti pojavi tegoba.
Važnu ulogu imaju i navike tokom pražnjenja creva. Tvrda stolica i snažno napinjanje dodatno opterećuju krvne sudove i potporna tkiva analnog kanala. Sa druge strane, dugotrajna dijareja može izazvati učestalu iritaciju tog područja. Zbog toga problem nije moguće rešavati samo češćim ustajanjem sa stolice. Potrebno je istovremeno obezbediti redovno i lakše pražnjenje, dovoljan unos tečnosti i vlakana, umerenu fizičku aktivnost i kraće zadržavanje na toaletu.
Smanjena fizička aktivnost može posredno doprineti tegobama jer povećava mogućnost nastanka zatvora i porasta telesne mase. Ipak, pojava hemoroida ne znači nužno da je jedan određeni uzrok odgovoran za bolest. Kod većine pacijenata prisutna je kombinacija nasledne sklonosti, slabljenja potpornog tkiva, načina ishrane, navika pražnjenja i povećanog pritiska u trbušnoj duplji. Prepoznavanje svih faktora važno je kako bi se smanjila učestalost simptoma i rizik od njihovog ponavljanja nakon terapije.
Da li THD metoda uvek može zameniti klasičnu operaciju?
THD metoda predstavlja minimalno invazivan postupak tokom kojeg se uz pomoć doplera pronalaze arterije koje dovode krv do uvećanih unutrašnjih hemoroida. Njihovim podvezivanjem smanjuje se dotok krvi, a kod prisutnog ispadanja tkiva može se uraditi i njegovo podizanje i fiksiranje. Pošto se postupak obavlja u području sa manjom osetljivošću na bol i bez klasičnog uklanjanja većih delova tkiva, oporavak može biti lakši nego nakon ekscizione hemoroidektomije. THD se može razmatrati kod određenih pacijenata sa simptomatskim unutrašnjim hemoroidima.
Ipak, THD metoda ne može u svakoj situaciji da zameni klasičnu operaciju. Izbor zavisi od stepena bolesti, veličine i položaja hemoroida, prisustva spoljašnje komponente, izraženosti prolapsa i prethodnih terapija. Kod velikih spoljašnjih hemoroida, kombinovanih unutrašnjih i spoljašnjih promena ili uznapredovale bolesti klasična eksciziona operacija može pružiti potpunije uklanjanje promenjenog tkiva. Sa druge strane, kod unutrašnjih hemoroida bez velike spoljašnje komponente THD može predstavljati odgovarajuću alternativu.
Prednost manje invazivnog zahvata mora se proceniti zajedno sa mogućnošću ponovnog javljanja simptoma. Savremene smernice navode doplerom vođeno podvezivanje hemoroidalnih arterija kao jednu od hirurških opcija, ali ga ne izdvajaju kao univerzalno rešenje za sve oblike bolesti. Zbog toga se odluka donosi nakon proktološkog pregleda, određivanja stepena hemoroida i razgovora o očekivanim rezultatima, toku oporavka i riziku od recidiva.
Zbog čega samostalno lečenje često odlaže rešavanje problema?
Samostalno lečenje najčešće počinje primenom krema, masti, čepića ili preparata za ublažavanje bola i svraba. Ove mere mogu smanjiti tegobe kod blažih hemoroida, ali obično ne uklanjaju izražen prolaps, učestalo krvarenje niti uznapredovalo hemoroidalno oboljenje. Privremeno poboljšanje može stvoriti utisak da je problem rešen, dok se osnovna promena i dalje razvija. Kada se simptomi ponove, preparati se često koriste iznova, bez pregleda kojim bi se utvrdio pravi uzrok tegoba.
Dodatni problem predstavlja pretpostavka da su svako analno krvarenje, bol ili svrab posledica hemoroida. Slične simptome mogu izazvati analna fisura, upalne promene, infekcije, polipi i druga oboljenja završnog dela creva. Zbog toga ponovljeno krvarenje ili promena u analnoj regiji ne bi trebalo da se leče dugotrajno bez postavljene dijagnoze. NHS preporučuje pregled kada se simptomi pogoršavaju, ne popravljaju nakon kućnog lečenja ili se učestalo vraćaju, između ostalog i zato da bi se proverilo da tegobe nisu izazvane drugim stanjem.
Neodgovarajuća ili preduga upotreba lokalnih preparata može izazvati dodatnu iritaciju osetljive kože. Pojedini preparati namenjeni su samo kratkotrajnoj primeni, dok njihova dugotrajna upotreba ne povećava nužno delotvornost. Istovremeno, odlaganje pregleda omogućava da hemoroidi postanu veći, da ispadanje tkiva bude izraženije i da konzervativne mere više ne budu dovoljne.
Stručni pregled ne znači automatski hirurško lečenje. Njegov cilj je potvrđivanje dijagnoze i izbor metode koja odgovara stvarnom stepenu bolesti. Kod blažih oblika mogu biti dovoljne promene ishrane i navika, dok se kod upornijih tegoba razmatraju ambulantne procedure, THD metoda ili klasična operacija. Pravovremena procena sprečava dugotrajno ublažavanje simptoma bez rešavanja njihovog uzroka.
