Dva pojma “bezbednost” i “sigurnost” su jednako u upotrebi sa malim razlikama u značenju.
Bezbednost je reč staroslovenskog porekla (od reči bez-odsustvo i beda – nevolja, nesreća) a reč “sigurnost” je nastala od latinske reči securitas koja se odnosi na miran duh, bezbrižnost i prideva securus (siguran, miran, bezbrižan).
Privatne bezbednosne kompanije su česta pojava danas u svetu, jedan podatak govori u prilog zapošljavanju velikog broja radnika u ovom sektoru: sedamdesetih godina XX veka u ovom sektoru je bilo upošljeno 500.000 ljudi, do 1985. već 700.000 ljudi, dok poslednje procene iz 2011. ukazuju na to da u Evropi u sektoru privatne bezbednosti radi 52.300 kompanija koje zapošljavaju preko 2 miliona radnika sa važnom napomenom da ova industrija ima godišnji promet od preko 30 milijarde evra.
Pored fizičke i tehničke zaštite ove firme rade i stručno savetovanje, zaštitu visokorizičnih postrojenja, osiguravaju konvoje humanitarne pomoći, daju logističku podršku, obezbeđuju VIP osobe itd.
Postoje više vrsta bezbednosti: lična, javna, državna, bezbednost saobraćaja, objekata, podataka i dr. Među brojnim podelama sektora bezbednosti danas su najbrojnije kompanije sa “ugovornim obezbeđenjem” kada se angažuju agencije, firme specijalizovane za pružanje usluga fizičko-tehničkog obezbeđenja.
Na drugim nivoima postoji i unutrašnje obezbeđenje (uglavnom lično) i privatna detektivska delatnost.
Razumevanje procene rizika, shvatanje fizičke bezbednosti kompanije
Veliki broj kompanija, manjih i srednjih preduzeća ne uzimaju u obzir važnost sistema bezbednosti sve dok se taj sistem ne ugrozi, što nekad rezultira frustrirajućim gubicima i ostavlja puno pitanja bez odgovora.
U nekim slučajevima prekršaji i povrede bezbednosnih sistema nastaju zbog toga što je službenik jednostavno zaboravio (ili ih se namerno nije pridržavao) na pravila i protokole koja je morao da poštuje.
Svi znamo da je zaštita podataka na hardveru, softveru i aplikacijama kritična, ali isto tako je važno obratiti pažnju i na zaštitu fizičke imovine, ulazna vrata zgrade, kancelarije itd. Tek kada uspostavite potpunu fizičku sigurnost objekta, krenite u izradu sistema zaštite radnog okruženja. Dok neki ljudi tvrde da je ideja procene bezbednosnog rizika ”paranoično gubljenje vremena”, razuverite ih preduzimanjem preventivnih mera. One vam mogu uštedeti ne samo finansije već i živce i to dugoročno.
Temeljna godišnja procena rizika je najvažnija stvar koju direktori i vlasnici objekata mogu uraditi kako bi poboljšali bezbednost svoje zgrade i tako se na odgovarajući način zaštitili od izvesnih pretnji. Mere koje su važne u celoj priči sa obezbeđenjem bilo kog prostora su: izrada plana zaštite, izrada projekta i na kraju izvođenje sistema. Kod nas u Srbiji novi Zakon o privatnom obezbeđenju i podzakonski akti koji ga prate donose promene na koje morate obratiti pažnju. Standard koji je usvojen rezultat je istraživanja na terenu, u Srbiji, ali i međunarodnog iskustva, koje je opet prilagođeno stanju u Srbiji.
Zašto procena rizika?
Procena rizika je:
1) ekonomski isplativa za vlasnike objekata jer neće biti potrebe da se objekat štiti od malo verovatnih pretnji,
2) tako će se koristiti manje tehničke opreme,
3) manje radnika će se angažovati i na kraju
4) statistika kaže da se uz manje investicije postižu rezultati potpune bezbednosti.
Procene rizika do kraja 2017. godine moraju uraditi i javna preduzeća, državne firme, ali i banke.
Uredbom o tehničkim uslovima ugradnje sistema tehničke zaštite u bankama jasno stoji da se tehnička zaštita sprovodi na osnovu akta o proceni rizika u zaštiti lica, imovine i poslovanja.
U Zakonu postoji obavezan akt “procene rizika u zaštiti lica, imovine i poslovanja”, koju veliki objekti (tržni centri, autobuske stanice, fabrike, objekti vodoprivrede, energetike i saobraćaja itd.) moraju da izrade najkasnije do sredine decembra 2017. Ove procene se odnose na fizičku, tehničku i fizičko-tehničku zaštitu pa ćemo nabrojati koji se to objekti obavezno obezbeđuju.
Na prvom mestu to su: strateški važni objekti energoprivrede, vodoprivrede, saobraćaja, industrije; objekti od posebnog značaja za odbranu zemlje; jedinice lokalne samouprave – gradske opštine; dvorane, hale i drugi objekti namenjeni za okupljanje građana; otvoreni objekti poput stadiona koji primaju više od 20.000 građana; tržni centri otvorenog i zatvorenog tipa površine od 10.000 m2 i više; autobuske i železničke stanice u gradovima sa više od 50.000 stanovnika.
Overen papir sa procenom zaštite ima preventivnu ulogu, jer sadrži listu potencijalnih rizika i predložen niz mera čija primena bi u najvećem mogućem stepenu umanjila posledice vanredne situacije ili štetnog događaja.
Procena bezbednosti pomoći će vam da definišete trenutno stanje bezbednosti vaše firme i mapirati rešenja obezbeđenja. Stručnjaci iz kompanija koji se bave pružanjem usluga bezbednosti pomoći će vam pomoći da instalirate i ugradite takvu bezbednosnu arhitekturu čiji je glavni cilj pružiti konkretna rešenja obezbeđenja rada i podataka.
Sistemi fizičke bezbednosti se mogu odnositi na bilo šta od sledećeg:
-Video sistem (kamere, CCTV, monitori i dekoderi, ruteri i svičeri)
-Kontrolne tačke pristupa (vrata, senzori, brave, paneli, alarmi i biometrijski parametri)
-Komunikacije svih vrsta (WAN / LAN i telefonske linije)
-Katanci, ključevi…
-Krovovi, sve prostorije koje se moraju čuvati
-Portiri i drugi čuvari objekata.
Je li vaša firma spremna za procenu rizika?
Da bi fizički obezbedili objekte morate imati podršku, saradnju osoblja, saradnika. Sprovedite ankete kako biste videli da li je vaša firma spremna za procenu rizika. U skladu sa proračunom i potrebama vaših klijenata, razmotrite dugoročni učinak postavljanja kamera.
Procena rizika i pravilna instalacija CCTV sistema
CCTV je u najširem smislu, svaki TV sistem prenosa čiji je signal namenjen određenom prijemniku (ili za više njih) u okviru zatvorenog sistema. U užem smislu su to sistemi za video nadzor koji omogućavaju vizuelni kontakt na više odvojenih mesta. Sistem monitora je bitan deo sveobuhvatnog rešenja obezbeđenja i taktika za sprečavanje kriminala. Međutim, ako kamera nije pravilno postavljena ili ne radi ispravno, proaktivna mera bezbednosti se gubi.
Procena rizika je zato važna za određivanje pravilnog instaliranja CCTV sistema.
Položaj i broj CCTV kamera i njihov opseg praćenja / posmatranja moraju biti ispravno dokumentovani i kontinuirano ažurirani od strane tima koji objekat obezbeđuje. Obezbedite kamere u područjima gde njihov rad nije ometan i kamere nikako ne dajte u ruke neovlaštenim licima. Evo nekoliko signala koji vam govore da vaš sistem obezbeđenja neophodno proceniti, možda reinstalirati:
– video zapisi su zamućeni, zrnasti, slika na ekranu se jedva vidi,
– postojeći sistem se ne može proširiti ni ažurirati,
– nema mogućnosti daljinskog nadzora,
– nema opcije obaveštenja kada vam sistem obezbeđenja ne radi ili zakaže iz nekog razloga.
