Sertifikacija je proces kojim se potvrđuje da proizvod, usluga, sistem ili osoba ispunjava određene standarde ili specifikacije, kao što su, primera radi, standard ISO 9001 za sisteme upravljanja kvalitetom, standard ISO 14001 za upravljanja životnom sredinom, ISO 45001 za upravljanja bezbednošću i zdravljem na radu, ISO 50001 za upravljanja energijom i drugi.
Sve vrste organizacija, bez obzira na njihovu veličinu, sektor ili geografsku lokaciju, mogu biti sertifikovane. To mogu biti preduzeća i kompanije, neprofitne organizacije, državne agencije, obrazovne institucije i mnoge druge. Nivo sertifikacije može biti međunarodni, nacionalni, specifičan za određenu oblast, do nivoa koji postavlja sama organizacija.
Sertifikacija osoba se odnosi na potvrdu da pojedinac poseduje određene veštine, znanja ili kompetencije u određenoj oblasti. Sprovodi se kroz obuku, polaganje ispita i procenu od strane nezavisne akreditovane organizacije. Sertifikati za osobe mogu biti u različitim oblastima, kao što su menadžment, IT, zdravstvo, bezbednost i mnoge druge.
Proces sertifikacije sprovodi nezavisna organizacija koja izdaje sertifikat kao dokaz usklađenosti sa relevantnim standardima. Princip njenog rada mora biti nezavisnost i nepristrasnost u obavljanju sertifikacionih aktivnosti. Njena delatnost uključuje izdavanje i obnovu sertifikata, mogućnost suspenzije i povlačenja sertifikata, uz preuzimanje autoriteta i odgovornosti za sve odluke koje se tiču sertifikovanja.
Dobijanje sertifikata osigurava kvalitet proizvoda i usluga, povećava poverenje kupaca i poslovnih partnera, omogućava lakši pristup tržištima i povećava konkurentnost.
Počeci i razvoj sertifikacije
Počeci sertifikacije vezuju se za razvoj industrijske revolucije i trgovine, kada je masovna proizvodnja nametala potrebu za doslednim standardima kvaliteta. Prva nacionalna organizacija za standardizaciju je Britanski institut za standarde (BSI) osnovan 1901. godine.
Posle Drugog svetskog rata, 1947. godine, u Ženevi (Švajcarska) je osnovana Međunarodna organizacija za standardizaciju (ISO), kao nezavisna, nevladina organizacija, za razvijanje i objavljivanje međunarodnih standarda. Mali je broj država u svetu koje nemaju nacionalno standardizaciono telo u okviru ove najveće i najuticajnije organizacije u ovoj oblasti.
Najviše zahvaljujući ISO, ali i drugim sertifikacionim sistemima koji se razvijaju uglavnom u okviru pojedinih oblasti, sertifikacija je danas dovedena do nivoa sveobuhvatnog sistema međunarodnih standarda koji podržavaju kvalitet, sigurnost, održivost i efikasnost u globalnom poslovanju.
Ova međunarodna organizacija do sada je objavila oko 25.000 međunarodnih standarda koji pokrivaju skoro sve aspekte tehnologije i proizvodnje. Naročito poslednjih decenija ISO je uveo veći broj novih standarda uz redovno inoviranje verzija, prateći potrebe i unapređujući zahteve savremenog poslovanja i održivog života na planeti. Organizacijama širom sveta omogućeno je da prihvatanjem ISO standarda usklađuju i unapređuju svoje poslovanje i delatnosti sa međunarodnim normama.
Značaj ISO standarda
Međunarodna organizacija za standardizaciju razvija standarde koji se odnose na širok spektar industrija i sektora, uključujući tehnologiju, bezbednost, zaštitu životne sredine, zdravstvo, energetiku, transport i mnoge druge. Ovi standardi pružaju specifikacije, smernice i zahteve koji mogu biti dosledno primenjeni u celom svetu.
ISO standardi pre usvajanja prolaze kroz detaljne faze pripreme i razmatranja u koje su uključeni svetski eksperti, a zatim glasanja i usvajanja konsenzusom u nadležnim telima organizacije, kako bi se osigurala što šira prihvaćenost.
Njihov značaj je u tome što pomažu u unapređenju kvaliteta proizvoda i usluga, uklanjanju tehničkih barijera u trgovini, omogućavaju lakšu i efikasniju razmenu dobara i usluga, podstiču inovacije i tehnološki razvoj, a među najvažnijim doprinosima je standardizacija smernica i zahteva za zaštitu životne sredine, obuhvaćene standardom ISO 14001 za sisteme upravljanja životnom sredinom.
Iako ISO standardi nisu obavezni, široko su prihvaćeni u mnogim državama, industrijama i sektorima, kao deo njihovih regulatornih zahteva i poslovnih praksi.
Standard ISO 14001 u funkciji zaštite životne sredine
Sve prisutnija svest o neophodnosti zaštite samih uslova života ljudi, kao i biljnog i životinjskog sveta bez koga nema ni života ljudi, doveli su da Međunarodna organizacija za standardizaciju uradi i 1996. godine usvoji standard ISO 14001 za sisteme upravljanja životnom sredinom.
Usvajanje i unapređenje standarda ISO 14001 znači kvalitativni iskorak i za samu međunarodnu organizaciju, jer se pozabavila gorućim problemom čitavog čovečanstva, dajući svoj doprinos globalnim naporima za očuvanje životne sredine.
Standard ISO 14001 pruža okvir za efikasan sistem upravljanja životnom sredinom, omogućavajući organizacijama širom sveta da što više smanje negativan uticaj svojih aktivnosti na životnu sredinu i da kontinuirano unapređuju svoje potencijale u oblasti ekologije. Ovaj standard postao je njihov ključni alat za promociju održivog razvoja i ekološke odgovornosti.
Implementacija standarda ISO 14001 donosi organizacijama nekoliko bitnih prednosti, kao što je poboljšanje ekoloških performansi, efikasnije korišćenje resursa, smanjenje troškova poslovanja, usklađenost sa zakonskim zahtevima, smanjenje rizika od ekoloških incidenata…
Šta nas najviše ugrožava
Standard ISO 14001 samo je deo globalnih napora da se smanje negativni efekti razvoja moderne civilizacije, koji su doveli do ugrožava temeljnih uslova za opstanak živog sveta na planeti.
Opšte zagađenje vazduha, vode i zemljišta, bez čijeg zdravlja nema ni zdravlja ljudi, životinja i biljaka, jedan je od glavnih faktora ugrožavanja životne sredine. Emisije štetnih materija u atmosferu, globalno zagrevanje koje dovodi do klimatskih promena, industrijski otpad, neadekvatno tretiranje otpadnih voda, korišćenje pesticida, herbicida, neadekvatno odlaganje otpada, samo su deo štetnog dejstva na životnu sredinu, na vazduh koji dišemo, na vodu koju pijemo, na zemljište koje nas hrani.
Efikasno rešavanje ovih problema zahteva sveobuhvatan pristup koji uključuje zakonodavstvo, tehnološke inovacije, promene u ponašanju i međunarodnu saradnju, uz važnu opomenu da sve što se sada preduzima nije dovoljno za zdravu budućnost živog sveta na planeti.
