Povišen krvni pritisak poznat je još i pod imenom hipertenzija. Reč je o zdravstvenom stanju prilikom kog neka osoba duži vremenski period konstantno ima krvni pritisak viši od prosečnog. Da bi pritisak mogli nazvati povišenim gornji pritisak mora biti veći od 140, a donji veći od 90.
Reč je o zdravstvenom problemu sa kojim se danas susreće veliki broj ljudi. Generalno, nije previše opasan, ali ukoliko se ne kontroliše može dovesti do mnogo ozbiljnijih zdravstvenih problema poput bolesti srca ili bubrega.
Dve vrste hipertenzije odnosno povišenog krvnog pritiska
Postoje dve vrste povišenog krvnog pritiska odnosno hipertenzije: primarna (esencijalna) i sekundarna. Primarna hipertenzija nastaje postepeno, a uzroci njenog nastanka još uvek nisu poznati. O primarnoj hipertenziji možemo govoriti onda kada se vrednosti gornjeg krvnog pritiska neke osobe već duže vreme konstantno kreću između 140 i 159, a donjeg između 90 i 99.
Kada gornji krvni pritisak pređe 160, a donji 100 možemo govoriti o sekundarnoj hipertenziji, čiji su uzročnici, za razliku od uzročnika primarne (esencijalne) hipertenzije poznati. Naime, sekundarnu hipertenziju mogu uzrokovati drugi zdravstveni problemi, konzumiranje određenih lekova, kao i korišćenje droga ili preterivanje sa konzumiranjem alkoholnih pića.
Zdravstveni problemi koji se dovode u vezu sa nastankom povišenog krvnog pritiska jesu problemi sa radom bubrega, tumor nadbubrežne žlezde, kratkotrajni prekidi disanja – stanje poznato kao apneja, kao i problemi sa radom tiroidne žlezde. Lekovi protiv bolova, određene vrste pilula za kontracepciju, te lekovi za smanjenje kongestije mogu prouzrokovati sekundarnu hipertenziju.
Koji simptomi ukazuju na povišen krvni pritisak?
Osobe koje pate od povišenog krvnog pritiska najčešće nemaju nikakve simptome koji bi im na ovo zdravstveno stanje mogli ukazati. To je ujedno i razlog iz kog mnogi ljudi nisu ni svesni da im je krvni pritisak povišen. Kod malog broja ljudi i to obično onih čiji su i gornji i donji pritisak izuzetno visoki kao simptomi mogu se javiti učestale glavobolje.
Najsigurniji način da proverimo da li bolujemo od povišenog krvnog pritiska jeste redovno merenje koje možemo obaviti tako što ćemo posetiti sopstvenog doktora ili posetiti neki od sajmova zdravlja koji se danas sve češće organizuju. Da bi utvrdili da li stvarno bolujemo od povišenog krvnog pritiska nije dovoljno da ga izmerimo samo jedanput. Merenje se mora izvesti više puta u okviru određenog vremenskog perioda. Ukoliko sva ta merenja konstantno ukazuju na činjenicu da je naš krvni pritisak viši od normalnog to znači da smo samo jedan od mnogih ljudi koji se suočavaju sa ovim zdravstvenim problemom. U zavisnosti od visine krvnog pritiska, doktori preporučuju različite načine lečenja.
Kako se povišen krvni pritisak, to jest hipertenzija leči?
Kod primarne hipertenzije, odnosno povišenog krvnog pritiska doktori obično ne prepisuju nikakve lekove, već savetuju male promene načina života koje podrazumevaju konzumiranje manje slane hrane, unos voća i povrća, smanjenu konzumaciju alkoholnih i kofeinskih napitaka, te fizičku aktivnost.
Kada je reč o sekundarnoj hipertenziji pored ovih promena u načinu života doktori često prepisuju i određene lekove. Ukoliko je krvni pritisak pacijenta ozbiljno povišen (180/110 ili više), doktor će mu preporučiti posetu specijalisti, odnosno kardiologu.
