Ukoliko redovno pratite vremensku prognozu, sigurno ste primetili da se pominje i to kako je protekla noć uticala na hronične bolesnike. Takođe, u vremenskoj prognozi mogu se čuti i saveti za astmatičare i srčane bolesnike – da li bi trebalo da se paze, da izlaze napolje, i na šta posebno treba da obrate pažnju.
Zato se može slobodno reći da vremenska prognoza čuva glavu hroničnim bolesnicima.
Vremenska prognoza i astmatičari
Astma je bolest opstrukcije pluća, i ispoljava se u vidu šištanja, gušenja, sviranja u grudima, i konstantnog kašlja. Simptomi su posebno izraženi pri povećanom naporu, na primer na uzbrdicama, zatim u toku noći, ujutru. Astma se može držati pod kontrolom ukoliko pratite savete lekara, i koristite lekove. Za asmatičare je važno trenutno vreme i zato je dobro za njih da se prati vremenska prognoza po satima. Takođe, i ako izbegavate zagušljive prostorije, buđ i duvanski dim.
Glavni okidač za nastanak astme jeste netolerantnost na alergene kao što su prašina, grinje, dlaka životinja, a posebno duvan. Kada dođe proleće, mnogim astmatičarima se ni ne izlazi napolje. Polen, drveće, korov, cveće mogu da unište dan, i nateraju na veliku kijavicu i kašalj.
Osim godišnjih doba, “opasnost” predstavljaju i kišni dani, sparni dani i noći kada je toplo a kišovito, zatim magloviti dani i noći, i uopšte kada je vlažnost vazduha velika. Zato, savet svim astmatičarima jeste da prate vremensku prognozu, kako bi izbegli izlazak napolje u danima koji im ne prijaju.
Zašto bi srčani bolesnici trebalo da prate vremensku prognozu
Kardiovaskularni pacijenti trebalo bi posebno da se pripaze leti, kada živa na temperaturnoj skali prelazi 30 stepeni. Tada opterećenje srčanog sistema postane mnogo veće nego inače. Upravo tada srce ubrzano radi, a telo pokušava da se ohladi.
Krvni sudovi se šire, posebno na površini tela. Tako se olakšava hlađenje tela i znojenje, što sve dalje vodi do pada krvnog pritiska. Naravno, sve ovo ugrožava kardiovaskularne bolesnike…
Zato, ako imate hronično oboljenje srca i krvnih sudova, pratite vremensku prognozu. Ukoliko vidite da će temperatura preći 30 stepeni, kao i da je velika vlažnost vazduha, nemojte izlaziti napolje ukoliko baš ne morate. izbegavajte i velike temperaturne razlike, na primer, brzo prelaženje iz tople u hladnu okolinu, i obrnuto. Vama više prijaju klimatizovani prostori nego sparna i topla okolina.
Hladnoća i hronični bolesnici
Nije samo toplota ta koja ne prija hroničnim bolesnicima, već i hladnoća može da ugrozi.
Posebno bi trebalo da se pripaze srčani bolesnici. Oni imaju oslabljenu cirkulaciju, a hladnoća dodatno sužava krvne sudove. Znate i sami kad su vam noge i ruke hladne, i imate problema da ih ugrejete… Srčanim bolesnicima je još teže jer njihovo srce tada radi pod većim opterećenjem.
Zimi se češće dešavaju iznenadne smrti, odnosno infarkti. To je posledica upravo suženih krvnih sudova, i umornog srca koje se dodatno trudi da održi cirkulaciju. Rezultat je povišeni krvni pritisak. Ovakvo stanje ugrožava srce ali i mozak.
Što se tiče astmatičara, njima hladan vazduh negativno utiče na disajne puteve. Ukoliko pored hladnog vazduha postoji i fizički napor, disajni putevi se još dodatno sužavaju. Zimi je veća verovatnoća za smog i maglu, što takođe ne prija astmatičarima.
Zato je savet da pratite vremensku prognozu i prilagodite se vremenskim prilikama. Čuvajte sebe i svoje zdravlje.
