Proleće i jesen su periodi u kojima se najčešće javljaju zdravstvene tegobe povezane sa disajnim putevima. Promene temperature, povećana količina polena u vazduhu i veća koncentracija prašine u zatvorenim prostorijama utiču na pojavu simptoma koji mogu ometati svakodnevne aktivnosti. Kijanje, curenje nosa, kašalj i suzenje očiju postaju učestale pojave, a mnogi ih često pripisuju običnoj prehladi. Međutim, ovakvi simptomi mogu biti i znakovi alergijskih reakcija, koje se u sve većem broju javljaju i kod odraslih osoba.
Razlikovanje sezonskih infekcija od alergija od suštinskog je značaja za pravilno reagovanje i izbor terapije. Dok se prehlada uglavnom povlači za nekoliko dana, alergijski simptomi mogu trajati nedeljama, pa čak i mesecima, ukoliko se ne preduzmu odgovarajuće mere. Prepoznavanje uzroka simptoma prvi je korak ka olakšanju tegoba i očuvanju kvaliteta života tokom sezonskih promena.
Kako razlikovati prehladu od alergijske reakcije?
Prehlada i alergijska reakcija često imaju slične simptome, što može otežati pravilno prepoznavanje uzroka tegoba. Ključna razlika leži u načinu na koji se ovi simptomi razvijaju i u njihovom trajanju. Prehlada je virusna infekcija koja obično traje od sedam do deset dana. Karakteristični simptomi uključuju povišenu temperaturu, bol u grlu, umor i zapušen nos. Tegobe se javljaju postepeno, najčešće dan ili dva nakon izlaganja virusu, a intenzitet simptoma varira u zavisnosti od opšteg zdravstvenog stanja.
Alergijske reakcije, s druge strane, nemaju infektivnu osnovu i javljaju se odmah nakon izlaganja alergenu, poput polena, prašine ili grinja. Alergija kod odraslih sve je učestalija, posebno u urbanim sredinama, gde je kvalitet vazduha lošiji. Simptomi uključuju uporno kijanje, svrab očiju i nosa, suzenje očiju i bistar sekret iz nosa, a za razliku od prehlade, alergijske tegobe traju sve dok osoba ostaje u kontaktu sa alergenom. Važno je napomenuti da alergije ne izazivaju povišenu telesnu temperaturu, što može biti ključni pokazatelj pri razlikovanju ove dve pojave.
Pravilno razlikovanje prehlade i alergijske reakcije važno je zbog izbora odgovarajuće terapije. Lečenje prehlade usmereno je na ublažavanje simptoma i odmor, dok alergije zahtevaju eliminaciju alergena iz okruženja i primenu antihistaminika ili drugih specijalizovanih preparata. Alergija kod odraslih može znatno uticati na kvalitet života ukoliko se ne prepozna na vreme, zbog čega je pravovremena procena simptoma od ključnog značaja.
Kada sumnjati da je problem zapravo alergija kod odraslih?
Zdravstvene tegobe koje se javljaju u određeno doba godine često se pripisuju prehladama ili sezonskim virusima. Ipak, postoji sve više slučajeva u kojima su pravi uzrok simptoma zapravo alergijske reakcije. Alergija kod odraslih sve češće se razvija čak i kod onih koji ranije nisu imali slične probleme. Pravovremeno prepoznavanje simptoma ključno je za postavljanje tačne dijagnoze i pravilno upravljanje tegobama.
Sumnja na alergiju trebalo bi da se javi ako simptomi traju duže od deset dana, bez znakova poboljšanja. Karakteristično je i ponavljanje simptoma iz godine u godinu, u istim vremenskim intervalima, što može ukazivati na sezonsku alergiju. Upornost simptoma, kao što su konstantno kijanje, suzenje očiju, svrab u grlu i nosu, jasno razlikuje alergijsku reakciju od virusne infekcije, koja ima ograničeno trajanje i najčešće prolazi bez recidiva.
Dodatni pokazatelji da je reč o alergiji uključuju izostanak povišene temperature i pojavu simptoma odmah nakon kontakta sa potencijalnim alergenima, kao što su polen, kućna prašina ili grinje. Alergija kod odraslih može izazvati i hronični umor, otežano disanje ili pogoršanje astmatičnih tegoba. Ako simptomi remete svakodnevne aktivnosti i ne reaguju na standardne tretmane protiv prehlade, vreme je za konsultaciju sa specijalistom za alergije i sprovođenje testiranja.
Koraci za ublažavanje sezonskih simptoma
Sezonske alergije mogu značajno uticati na kvalitet života, posebno ako se simptomi zanemare ili se ne preduzmu odgovarajuće mere za njihovo ublažavanje. Uvođenje praktičnih koraka u svakodnevnu rutinu može pomoći u kontroli tegoba i smanjenju izloženosti alergenima. Prvi korak u tom procesu jeste prepoznavanje faktora koji izazivaju reakcije i njihovo izbegavanje kad god je to moguće.
Ograničavanje boravka na otvorenom u periodima visoke koncentracije polena, kao i redovno provetravanje prostora u jutarnjim i večernjim satima, može značajno smanjiti simptome. Korisno je koristiti prečistače vazduha sa HEPA filterima koji uklanjaju sitne čestice alergena iz zatvorenih prostora. Alergija kod odraslih često se pogoršava u uslovima suve ili zagađene sredine, pa je važno održavati optimalnu vlažnost vazduha i izbegavati pušenje ili boravak u prostorijama sa duvanskim dimom.
Primena antihistaminika, uz konsultaciju sa lekarom, može pomoći u kontrolisanju simptoma poput kijanja, svrabа očiju i nosа. Lokalni kortikosteroidni sprejevi se često preporučuju za smanjenje upale sluzokože nosa. Alergija kod odraslih zahteva i promenu svakodnevnih navika, poput redovnog pranja ruku, lica i promenе odeće nakon boravka na otvorenom, kako bi se smanjila količina alergena koja dolazi u kontakt sa kožom i disajnim putevima.
