U savremenoj medicini, postoje razne kontrole, kojima se mogu utvrditi uzroci promene u organizmu. Neke od njih otkrivaju da li postoji upala u organizmu. Kada lekar posumnja na upalni proces, može poslati pacijenta na detaljnije analize. Mogu se određivati osobama koje imaju autoimune i maligne bolesti ili kod kojih se sumnja na upalu u organizmu.
Tada se proverava sedimentacija u krvi. To je važan pokazatelj, koji može upućivati na postojanje upalnog procesa. Može se menjati, u zavisnosti od fizioloških ili patoloških uslova.
Određuje se u laboratorijskim uslovima, zajedno sa kompletnom kulturom krvi. Uzima se uzorak krvi iz prsta ili iz vene, obično u ranim jutarnjim časovima. Ovo testiranje je veoma povoljno i jednostavno.
Sedimentacija se može povećati već nakon 24 sata od zaražavanja. Njene vrednosti se mogu pokazati i kada se radi o manjoj upali.
Koji su simptomi sedimentacije u krvi?
Simptomi koji mogu ukazivati na sedimentaciju su:
- anemija,
- bolovi u vratu ili ramenima,
- glavobolja,
- groznica,
- gubitak apetita,
- gubitak težine.
- ukočenost zglobova.
Kada primetite ove simptome, obavezno potražite pomoć lekara.
Krvna slika sa sedimentacijom ne može pouzdano otkriti prisustvo upale kod pacijenta. Zbog toga se vrše dodatne analize, poput CRP-a i druge, koje su potrebne. Sedimentacija je samo jedan od signala da se posumnja na prisustvo upale, ali ne i jedini, koji otkriva njen uzrok.
Odstupanja od normalnih vrednosti sedimentacije u krvi
Zdrave osobe imaju normalne vrednosti sedimentacije. U zavisnosti od uzrasta i pola, one se povećavaju sa starenjem.
Normalne vrednosti sedimentacije su:
- kod žena: manje od 20 mm/h (žene mlađe od 50 godina), manje od 30 mm/h (žene starije od 50 godina);
- kod muškaraca: manje od 15 mm/h (muškarci mlađi od 50 godina), manje od 20 mm/h (muškarci stariji od 50 godina);
- kod dece: 0–2 mm/h (kod novorođenčadi), 3–13 mm/h (do puberteta).
Sva odstupanja od ovih vrednosti ukazuju na neke promene u organizmu. Povišena sedimentacija može biti izazvana: brojem godina, unosom prekomerne količine hrane i alkohola, kovidom, trudnoćom, gojaznošću. U ovim uslovima, ona može biti privremeno ili lažno povišena.
Ukoliko je sedimentacija povišena duže vreme, potrebno je uraditit dodatna ispitivanja. Može ukazivati na: infekciju virusima ili bakterijama, povrede, autoimune i maligne bolesti. Povišenu sedimentaciju imaju ljudi koji boluju od bolesti bubrega, štitne žlezde, srca i krvnih sudova, tumora. Ako je povišena prilikom lečenja, ukazuje na povećanje bolesti i neadekvatnu terapiju.
Ako sedimentacija prelazi 100 mm/h, onda je to signal za uzbunu. U tom slučaju se najčešće radi o teškim oboljenjima, kao što su: multipli mijelom, limfom, upale krvnih sudova, reumatska polimijalgija.
Snižena sedimentacija može biti izazvana korišćenjem nekih antipiretika ili analgetika. Zbog toga, lekar mora uzimati u obzir sve što je moglo dovesti do ove pojave. Na pregledu će detaljno ispitati pacijenta o uzimanju lekova, istoriji bolesti i mogućim porodičnim bolestima.
Ukoliko je sedimentacija snižena neko vreme, može biti signal za: visok šećer u krvi, bolesti jetre, povećane leukocite u krvi, zastojnu srčanu slabost. Kada se sedimentacija snižava u toku lečenja bolesti, može biti odgovor na adekvatnu terapiju.
Ne treba se potpuno pouzdati u vrednosti sedimentacije, ako se ne uzimanja u obzir druge analize. Na osnovu svih mogućim parametara i pregleda, može biti verodostojna i otkriti uzrok pacijentovog stanja.
