Najnovije vesti predstavljaju udarne informacije o ključnim događajima koji su obeležili određen vremenski period.
To su, pre svega, novosti iz sfere politike, hronike ili društva.
Ovakve priče zauzimaju udarne pozicije na naslovnim stranama internet portala, a novinari im posvećuju posebnu pažnju i vreme.
Ovaj tip vesti najšešće se ilustruje fotografijama na kojima piše „najnovija vest“, a gotovo po pravilu, prate ih puš notifikacije koje čitaocima stižu na mobilne telefone i kompjutere. Pri objavljivalju ovakvih vesti, veoma je bitna brzina jer informacije u eri interneta putuju veoma brzo, ali i vrlo brzo zastare.
Kako su nastale najnovije vesti
Tehnologija se razvija neverovatnom brzinom, a poseban napredak zabeležen je u poslednjih nekoliko decenija.
U eri pre interneta, najnovije vesti publika je saznavala preko televizije i radio emisija. Presedan u medijima napravljen je kada su TV kanali prekidali unapred zakazan program kako bi se uključila u direktna uključenja.
Ova praksa rođena je u Americi, ali se brzo raširila po celom svetu.
Ovo nije bila novina samo za publiku, već i za novinare koji su se suočavali sa situacijama koje ranije nisu iskusili. Izveštavanje sa lica mesta nije bilo jednostavno, a tehničke mogućnosti direktno su uticale na brzinu uključenja reportera u program uživo.
Najnovije vesti koje su promenile sudbinu sveta
Mediji svakog dana objave više stotina vesti, a one sa oznakom “najnovije” pojave se nekoliko puta dnevno.
Ipak, potrebno je napraviti razliku između vesti koje su značajne samo za manje zajednice od onih za koje se od samog početka zna da će imati dalekosežne posledice na veliki broj ljudi širom sveta.
Jedna od vesti koja je uzdrmala svet i zauvek promenila način izveštavanja medija je napad na Svetski trgovinski centar u Njujorku koji se dogodio 11. septembra 2001. godine.
Najnovije vesti o terorističkom napadu u Njujorku i uticaj na medije
Napadi 11. septembra 2001 bili su niz od četiri koordinisana teroristička napada Al Kaide na Sjedinjene Američke države.
Nakon udara prvog aviona u Svetski trgovinski centar, ljudi širom sveta bilu su prikovani za televizore kako bi saznali najnovije vesti o napadu.
Televizijski kanali radio stanice odmah su počeli sa prenošenjem informacija i prešli na režim kablovskih vesti
Izveštavanje je bilo neprekidno, bez reklama, od napada od utorka pa sve do sledeće subote.
Aron Braun, koji je tog dana izveštavao za Si En En, rekao je da je ovaj događaj potvrdio tezu da vesti treba da nude kontinuirano izveštavanje o novim vestima češće.
– Umesto da provedu 24 sata pokrivajući širok spektar tema, glavni američki kablovski informativni kanali su se istakli kada su imali jednu, veliku, emotivnu priču od koje se publika ne bi odsudila da ode.
– Lekcija 11. septembra bila je da vam je potrebna jedna sjajna priča – dodao je on.
Budućnost najnovijih vesti
Darel M. Vest i Nikol Tarner Li sa Instituta “Brukings” u Vašingtonu jednostavno su opisali razliku u izveštavanju početkom ovog milenijuma i danas:
– U to vreme, društvene mreže nisu bile masovno prihvaćene, a ko je još znao šta je “tvit” kada se većina ljudi i dalje oslanjala na fiksne telefone.
Vesti putuju brže nego ikada i sigurno je da bi i izveštavanje o događaju poput 11. septembra danas izgledalo značajno drugačije.
Jasno je da bi se fotografije i video-snimci ovakvih događaja pojavili na internetu nekoliko sekundi nakon što se dogodio i da bi ih video daleko veći broj ljudi.
Najnovije vesti danas su samo na klik od nas i može ih pročitati svako ko ima telefon sa pristupom internetu. Dani sedenja ispred televizora i čekanja dnevnika su davno prošli, a šta nas čeka u budućnosti – ostaje da vidimo.
