Iako se to možda nekome baš i ne dopada, gotovo da se ne može osporiti činjenica da mnogi mladi ljudi danas na drugačiji način biraju čime zaista žele da se bave u budućem životu. Većina mladih ljudi na prvo mesto stavlja zaradu, pa prema tome biraju i kojim će poslom da se bave.
Nije nepoznat podatak da su u ne tako dalekoj prošlosti mnogi želeli da postanu ekonomski stručnjaci, zatim advokati i uopšteno menadžeri, ali danas je sve više onih koji upisuju Fakultet političkih nauka ili žele da se bave marketingom, odnosno završavaju fakultete, koji im omogućuju da se bave nekim od zanimanja u oblasti informacionih tehnologija.
Upravo su to zanimanja koja su naročito perspektivna i finansijski posebno isplativa, pa zato nije ni čudno što se mnogi baš za njih i odlučuju.
Diplomirani pravnik ili advokat
Posle završenog Pravnog fakulteta se stiče zvanje diplomiranog pravnika.
A osoba koja bude stekla tu diplomu ima mogućnost da se odmah zaposli u struci i to na mestu pravnog referenta ili u sektoru koji je za to specijalizovan u okviru bilo koje kompanije. Dobro je poznato da pravnici prilično lako mogu naći posao, jer svaka iole ozbiljna firma ima i pravni sektor.
Međutim, ukoliko žele da napreduju u tom poslu i dodatno se edukuju, a samim tim vremenom i da zarađuju više novca, na raspolaganju im je mogućnost da postanu advokati. Beograd je naravno poznat po brojnim advokatskim kancelarijama, što je i sasvim logično, jer se radi o prestonici zemlje. U svakom drugom gradu takođe postoje advokati, koje bi trebalo mladi diplomirani pravnik da kontaktira, a da bi ispoštovao pravila koja su navedena u trenutno aktuelnom Zakonu o advokaturi.
Naime, da bi neko vremenom mogao da postane advokat, potrebno je da bude upisan u imenik advokatskih pripravnika, odnosno da u skladu sa pomenutim zakonom obavi sve pripravničke vežbe u okviru izabrana advokatske kancelarije, budući da će se na taj način osposobiti za rad u advokaturi, kako je jasno navedeno u trenutno važećem zakonu.
Prvi korak tokom tog puta jeste sticanje diplome Pravnog fakulteta. Posle toga sledi, takođe značajan korak, a koji podrazumeva da mladi diplomirani pravnik treba da pronađe advokatsku kancelariju, u okviru koje će odraditi pripravnički staž.
Vrste advokatskih pripravnika
Pripravnički staž je tek jedna stepenica u sticanju ovog zvanja, pa je u tom smislu potrebno znati da se razlikuju dve vrste advokatskih pripravnika.
Pripravnici koji su sa advokatom zaključili ugovor o radu, na osnovu koga im teče pripravnički staž i redovno su za svoje usluge plaćeni su prva vrsta advokatskih pripravnika. Za sve vreme pripravničkog staža, oni imaju i penzijsko i zdravstveno osiguranje.
Naravno da postoje i advokati u Beogradu, kao i u svim drugim gradovima, koji praktikuju da zapošljavaju pripravnike volontere. Sasvim jasno, ti mladi diplomirani pravnici sa principalom, odnosno sa advokatom kod koga su odlučili da obavljaju pripravnički staž, takođe imaju zaključen ugovor, ali ovog puta ne o radu, nego o volontiranju.
Vrlo je važno znati i to da ne mogu svi advokati da omoguće diplomiranim pravnicima da obavljaju pripravnički staž. Naime, zahteva se da advokat kod koga konkretni pripravnik treba da pohađa pripravničku praksu, ima i tri godine advokatske prakse.
Još je važno da svi diplomirani pravnici, koji žele da postanu advokati znaju i to da većina advokatskih kancelarija praktikuje da nudi pripravnički staž za drugu kategoriju, odnosno volonterski.
Šta je još potrebno da bi ste postali advokat?
Pošto budete pronašli odgovarajuću advokatsku kancelariju i dogovorite se oko detalja obavljanja pripravničkog staža, potrebno je da budete upisani i u advokatsku komoru. Tom prilikom se upisujete u zvaničan imenik advokatskih pripravnika, a uz maksimalno poštovanje Zakona o advokaturi, što znači da je neophodno da dostavite i propisana dokumenta. Naravno da će vam izabrani advokati Beograd omogućiti da budete informisani o svemu tome na vreme, a posle toga se polaže i zakletva za advokatske pripravnike, posle čega kandidat dobija rešenje o upisu u imenik advokatskih pripravnika i pripravničku legitimaciju.
Na godišnjem nivou je neophodno platiti i članarinu advokatskoj komori, o čemu će svaki kandidat biti informisan.
A da bi neko zaista mogao da stekne ovo zvanje, potrebno je i da položi pravosudni ispit, te potom i advokatski, naravno sve u skladu sa važećim pravnim propisima.
