Ljubitelji borovnice kažu da je ona lek i hrana za telo i dušu. Može se koristiti na beskonačno mnogo načina, u svežem stanju ali i kao zamrznuto voće. Sada, kada je sezona ovog voća u punom jeku, mnogi koriste njene sveže plodove kako bi iskoristili sve njene blagodeti.
Pripada porodici listopadnih žbunova i njena visina se kreće od 20 cm pa sve do 50 cm, kada se nalazi u šumama, a kultivisane vrste mogu narasti i do 2 metra. Divlja borovnica se kao samonikla biljka može pronaći u bukovim, borovim ili smrekovim šumama, i podjednako je ukusna i zdrava.
Plod se nalazi u obliku okrugle tamno plave bobice, koje mogu imati prečnik od 5 – 10 mm kod divlje borovnice, dok gajene vrste mogu imati prečnik i do 20 -21 mm. Ukus joj je i sladak i kiseo u isto vreme, i zato je jedno od omiljenih voća širom planete.
Odgovarajuće zemljište je ključno za uspeh
Prilikom pripreme zemljišta na kojem će se gajiti borovnica, potrebno je koristiti samo zemlju najboljeg sastava i najvišeg kvaliteta. Proizvodnja profesionalnih supstrata podrazumeva i proizvodnju određene vrste koja se koristi u uzgoju borovnice. Kada se radi o proizvodnji profesionalnih supstrata za borovnicu oni se mogu stavljati u saksije koje imaju veliku zapreminu, gredice ili vreće koje su napravljenje od specijalnog materijala. Ono što je važno jeste da je gotova smesa idealna za gajenje borovnice, jer joj nije potrebno ništa dodavati.
Proizvodnja profesionalnih supstrata obiluje i perlitom koji ima izvanredne osobine. Perlit je PH neutralan, a dobro zadržava vodu i rastvore. On omogućava stvaranje pokorice u zemljištu, i produžava se dejstvo mineralnih đubriva. Takođe, on sprečava razvoj mnogih patogena, a ono što je važno potpuno je bezbedan u ekološkom i zdravstvenom smislu. Supstrat za borovnicu se sastoji od 90 % svetlog treseta i od 10 % perlita, što je idealna proporcija za gajenje ove biljke.
Sadnja borovnice
Zemljište se pre sadnje obrađuje i to do 20 cm dubine. Visina jamica za sadnju treba da bude min. 15 cm a širina 120 cm. Sadnja se obavlja u toku oktobra ili novembra, a pre sadnje sa korena se uklanja višak zemlje. Bitno je i da se par sati pre sadnje koren potopi u vodu. Razmak između redova treba da iznosi 3 m. Odgovaraju joj položaji koji su osunčani i topli.
Za podizanje zasada najbolje je izabrati zemljište koje je pod blažim nagibom, jer se na njemu odvija neprestano kretanje vazduha. Obično se gaji u obliku žbuna i formira živu ogradu. Borovnica je veoma otporna na zimu i bez problema podnosi temperature od -20 ili -25, pa čak i više ako je pokrivena snegom, jer je on u tom slučaju štiti.
Prihrana i navodnjavanje zasada
Da bi se održala kiselost zemljišta, najbolje je koristiti đubriva koja u sebi sadrže sulfate. Ova đubriva u kontaktu sa vodom sumpor pretvaraju u sumpornu kiselinu. Tada dolazi do stvaranja kisele reakcije, koja je idealna u uzgoju borovnice. Folijarna prihrana može biti organska prihrana ili mineralna prihrana. Biljci se treba dodati i đubrivo sa gvožđem, jer će tada biljka formirati lisnu masu koja će biti kvalitetna, pa će davati i kvalitetnije plodove.
Borovnica u vreme vegetacije traži veliku količinu vlage, pa se posebno leti kada su temperature visoke, mora redovno zalivati. Navodnjavanje mladih zasada je potrebno redovno obavljati, a zbog svog plitkog korena veoma je osetljiva na sušu. Ako biljci ne osigurate dovoljnu količinu vlage, može doći do štete ozbiljnih razmera. To može biti slab rod, slab rast biljke, a u najgorim slučajevima može doći do sušenja biljke.
Berba borovnice
Cena ovog voća poslednjih godina raste pa se isplati gajiti ovu biljku u većim zasadima. Borovnica se bere u nekoliko navrata, i to do 7 puta u sezoni a na svakih 5 – 8 dana. Berba može trajati i 8 nedelja, što najviše zavisi od vremenskih uslova ali i od sorte koja se bere. Plod se bere ručno ili specijalno napravljenim češljevima, a prilikom branja treba voditi računa kako se plod ne bi oštetio.
Skladištenje se obavlja odmah nakon berbe i borovnica se čuva u hladnjačama na temperaturi do 2 stepena. Plodovi se pakuju u plastične posudice, pa je najbolje plodove kupiti od zasada koji je blizu. Plodovi slabo podnose transport kada su u svežem stanju, pa se u najvećem broju slučajeva odmah zamrzavaju. U tom stanju se čuvaju do momenta prodaje ili prerade. Početna ulaganja nisu mala, pa je za hektar zasada potrebno nekoliko desetina hiljada evra. Svakako, ako se posvetite zasadu i poštujete sva pravila njegovog održavanja, korist od njega će biti znatno veća.
