Kako se svuda navodi, stres je bolest savremenog čoveka kojoj su podložni svi, od dece koja su tek prohodala i propričala, pa sve do osoba u poznoj starosti. Naravno, stres kao takav je postojao i mnogo pre, ali je njegovom uticaju bio podložan prilično manji broj osoba, jer je sam život, način funkcionisanja, razmišljanja i ponašanja bio manje napet, odnosno, manje stresan.
Stres u stvari predstavlja jedan prirodni odbrambeni mehanizam tela, organizma, koji nastaje kada se osoba nađe u nekoj neprijatnoj ili opasnoj situaciji. Na njegov nastanak utiče veliki broj faktora, kako unutrašnjih, tako i spoljašnjih, pa tako ima i veći broj njegovih manifestacija, što svakako dovodi i do različitih načina do oslobađanja od stresa i izlečenja organizma.
Uzroci nastanka stresa
Kao što smo već naveli, stres nastaje kao odgovor na spoljašnje i unutrašnje faktore, a u stvari, spoljašnji faktori utiču na uticaj onih unutrašnjih. Ti spoljašnji faktori su sve ono šta vas okružuje, šta na direktan ili indirektan način utiče na vaš život i vašu psihu, od same situacije u kući i porodici, situacije na poslu, to kakav posao obavljate, šta jedete, u kakvim se međuljudskim odnosima nalazite, te sve ostalo što bez vaše volje i reagovanja utiče na to da se stvori osećaj napetosti, nelagodnosti i nervoze. Svi ti spoljašni faktori utiču na unutrašnje, koji se ispoljavaju i utiču na stvaranje stresa onoliko koliko to vaš organizam i psihičko stanje dozvoljavaju.
Simptomi stresa
Stres se manifestuje na različite načine, a sve zavisi od toga koliki je stres u pitanju i zbog čega je nastao, koliko se dugo vremenski jedna osoba nalazi u stresnim situacijama i oseća njegov uticaj, te naravno, koliko je jedna osoba spremna psihički i fizički da se odbrani od njegovog napada. Stres se najpre manifestuje kroz anksioznost i panične napade, pa tu mogu biti uznemirenost, histeričnost ili totalna pasivnost.
Tu su svakako i fizički simptomi, poput bolova u stomaku, glavobolja, pa čak i bola u grudima, koji već ukazuje da je stres naštetio vitalnim organima. Često se stres ispoljava i kroz alergijske reakcije, pa na koži nastaju osipi, ekcemi i druge vrste dermatoloških problema.
U zavisnosti od osobe i njenog psihološkog sklopa, postojanje stresa se može ustanoviti kroz način ponašanja prema samom sebi, jer se osobe odlučuju na veću upotrebu alkohola, opijata i narkotika. A jedan od najvidljivijih, a samim tim i najpoasnijih simptoma kroz koji se stres manifestuje, jeste depresija.
Faze stresa
Stres se ispoljava kroz tri faze, bar je tako u največem broju slučajeva.
Prva faza jeste faza uzbune u kojoj osoba polako uvđa da je pod konstantnim stresom koji je počeo da se manifestuje kroz različite načine, odnosno, osoba uviđa svesno da postoje simptomi koji ukazuju na stres. Ukoliko se ne reaguje odmah, ova faza prelazi u fazu umora, koja bi se laički objasnila rečenicom „davljenik se za slamku hvata“, u kojoj osoba preuzima neviđene napore da bi rešila sve stresne situacije koje dovode do njegovog lošeg stanja.
Ukoliko se sve reši, samo postojanje ostavlja naravno tragove, koji se mogu ukloniti vremenom, ali ako se ne reši, faza otpora prelazi u treću i poslednju fazu, a to je faza umora. Faza umora je obeležena velikim umorom, kako fizičkim, tako i psihičkim. Javljaja se anksioznost, pa čak i situacije i dešavanja koja nisu stresna jednoj osobi u ovoj fazi stresa donose loš, neprijatan i teskoban osećaj, a samu treću fazu odlikuje i nastajanje depresije, koja zahteva stručnu pomoć, lečenje uz pomoć lekara i specijalista medicine.
Lečenje stresa
Ali, kako se osloboditi stresa? U zavisnosti od same količine stresa, simptoma kojima se stres manifestuje i problema do kojih njegovo postojanje dovodi, lečenje može jedna osoba sama sprovesti, kroz šetnje, fizičku aktivnost, druženje sa pozitivnim ljudima, okretanjem ka stvarima koje donose radost i zadovoljstvo, a tu su svakako i prirodna rešenja, kao štu su neki homeopatski preparati ili domaći čajevi, poput valerijane, gloga ili matičnjaka.
Svakako, blaži oblici stresa se uklanjaju na ovaj način, međutim, neki ozbiljniji se ipak rešavaju uz stručnu pomoć, nadzor lekara i eventualnu upotrebu medikamenata.
