U toku sezone, za većinu povrća to je period leta i početak jeseni, povrće dodaje vašim obrocima i užini, svežinu i osećaj da jedete nešto tek ubrano iz bašte. Međutim, ukoliko želite taj osećaj i van sezone, već znate da će prvo vaš novčanik postajati sve tanji i tanji. Prema podacima zvaničnih institucija, odrasla osoba dnevno treba u organizam da unese između 250 i 350 grama povrća. Kada cene svežeg povrća doprinose tome da svakodnevno probijate budžet, smrznute opcije pružaju zgodnu, finansijski povoljnu i hranljivu zamenu, kako biste uspešno unosili željene količine ovih namirnica.
Sveže protiv zamrznutog
Frižider pun svežeg povrća prija svakom oku. Daje nam osećaj da živimo zdravo, da smo samosvesni i odgovorni. Kuvanje predstavlja dodatno uživanje. S druge strane smrznuta hrana, konkretno povrće, ima nekoliko hranljivih prednosti na svojoj strani, jer hranljivost svežeg povrća počinje da opada nakon što je ubrano. Na putu od bašte, do skladišta, vaše lokalne piljarnice, ili pijace, taj trend se nastavlja. Uglavnom svi kupujemo veće količine, i ne praktikujemo svakodnevni odlazak na pijacu, tako da neretko određen period povrće provede i u našem frižideru pre nego li ga skuvamo. Može čak da vam se dogodi da recimo grašak izgubi boju i postane braonkast, brokoli može da požuti, a karfiol takođe zna da dobije tzv. braon fleke. Nasuprot tome, pakovanje smrznutog graška, ostaje sveže koliko god bilo u zamrzivaču, plus što je smrznuto u svežijem stanju nego sveže povrće kada ga kupite u prodavnici. Smrznuta hrana vam je dostupna tokom cele godine, po identičnoj ceni. I smrznuto povrće je već očišćeno i lakše ga je i brže pripremiti za jelo.
Hranljivost smrznute hrane
Kolika je hranljivost smrznutog povrća, zavisi od kombinacija koje kupujete. Preporuka nutricionista je da jedemo različite vrste povrća, uključujući tamno zeleno povrće, crveno i narandžasto povrće, pasulj, grašak i skrobno povrće, i na taj način obezbedimo neophodnu hranljivost. Smrznuta mešavina na primer kukuruza šećerca, ljubičastog ili belog pasulja, graška i šargarepe sadrži u sebi 118 kalorija, i manje od jednog grama masti u 125 grama ovog povrćnog miksa. Šargarepa je u ovoj kombinaciji izvrstan izvor vitamina A, koji je bitan vitamin za zdravlje očiju i kože, dok je grašak odličan izvor vitamina K, krucijalnog borca protiv zakrčenja krvnih sudova. Dalje, ovaj miks smrznute hrane sadrži u sebi 5 grama proteina (uglavnom iz pasulja i graška) i 8 grama vlakana, što čini trećinu preporučenog dnevnog unosa vlakana. Dakle, sa smrznutim povrćem ste, uprkos rekla-kazala pričama, i nekom mitu o njegovoj manjoj hranljivosti, baš suprotno – na putu do zdravog života i pravilne ishrane.
Ono na šta treba obratiti pažnju su kombinacije ovog smrznutog povrća sa različitim vrstama soseva. Koliko god da ovako smrznuta hrana čini jako ukusan prilog vašem glavnom jelu, povišena količina natrijuma je često ozbiljan problem. Preporučena dnevna doza soli iznosi maksimalno 2300 miligrama, dok recimo grašak u krem sosu u 100 grama ima čak 420 miligrama natrijuma. Kremasti i sosevi sa sirom sadrže takođe i povišenu količinu zasićenih masti, koje utiču na povišen nivo holesterola u vašim krvnim sudovima. Tako da ili kupujte povrće posebno i sami pazite koje sastojke koristite za sos, ili dobro čitajte šta piše na poleđini kutije.
Kada je smrznuta hrana u pitanju, jedno je sigurno, ne morate brinuti o godišnjem dobu, a ukoliko u vašoj blizini već nema prodavnice smrznute hrane u kojoj možete kupiti smrznuto povrće, voće, meso ili pecivo, online prodavnica smrznute hrane je odlično rešenje, više potražite na www. horeca.rs
