Kada je reč o bolestima srca, najveća je odgovornost na samom pojedincu, odnosno očuvanje zdravlja srca zavisi od navika koje svako od nas neguje, ali i načina na koji se hranimo, medjutim, ni genetski faktor ne treba zanemariti, čak se njemu daje primarni značaj u dijagnostici i ranom otkrivanju srčanih tegoba.
Do genetskih bolesti dolazi mutacijom gena, a u tu vrstu bolesti ubrajaju se i bolesti srca, koje se kao i druge genetske bolesti često dijagnostikuju veoma rano, ubrzo po rodjenju deteta, mada nekada prodje i mnogo vremena dok se ne pojave prvi uočljivi znaci srčanih tegoba. Ukoliko posumnjate na neke kardiološke smetnje kod Vašeg deteta, obavezno treba da odvedete dete na kardiološki pregled, ne zanemarujte prve znake, ne povezujte ih sa razvojem i dečijim prolaznim bolestima, kada je o srcu reč, potrebna je obazrivost.
Uticaj genetike
Uticaj genetike na probleme sa srcem je tema koja decenijama inspiriše medicinske naučne krugove da se njome bave u oblasti istraživanja. Kako raste broj istraživanja, tako je sve sigurnije da je genetika odlučujući faktor u bolestima kardiovaskularnog sistema i srca. Ne mora da znači da će se odredjena bolest razviti po samom rodjenju, većina pacijenata su od rodjenja nosioci gena koji povećava šansu za razvoj neke od kardiovaskularnih bolesti u srednjem, pa čak i zrelom dobu.
Medjutim, genetika nije jedini krivac, naravno da je rizik mnogo veći ukoliko se genetske predispozicije udruže sa ostalim faktorima rizika, koji dovode do bolesti srca i kardiovaskularnog sistema. Ukoliko imate genetske predispozicije, dobro je da posle četrdesete godine jednom godišnje odete kod kardiologa kako bi obavio sistematski kardiološki pregled.
Nasledne bolesti srca
Na osnovu dosadašnjih istraživanja, nasledne kardiovaskularne bolesti mogu da se grupišu u tri grupe:
- Poremećaji vezani za holesterol;
- Poremećaji srčanog ritma;
- Kardiomiopatije.
Najčešći kardiovaskularni poremećaj je vezan za holesterol, koji se kod nekih ljudi nalazi u velikim koncentracijama u krvi, bez obzira na njihov način života i režim ishrane. U tim slučajevima se velika koncentracija holesterola povezuje sa uticajem genetike. Mutacije gena mogu uticati i na brzinu rada srca, odnosno mogu ga ubrzati ili usporiti što dovodi do poremećaja srčanog ritma. Kardiološki pregled je neophodan kako bi kardiolog ustanovio poremećaje srčanog ritma i odredio adekvatnu terapiju, kojom se rešavaju problemi.
Kao posledica greške unutar genetskog materijala, javljaju se i kardiomiopatije, promene na srčanom mišiću u vidu uvećane leve srčane komore, zadebljanja srčanog mišića ili zamena srčanog tkiva vezivnim ili masnim. Kardiomiopatija je podmukla bolest zato što ne daje signale, čak ni ako postoji dugo. Nije retkost da prvi simptom bude nagla smrt, medjutim, pravovremenim kardiološkim pregledom se može ustanoviti svaka od ovih promena i na taj način smanjiti rizik od preranog smrtnog ishoda.
Dijagnostika naslednih kardiovaskularnih bolesti
U slučaju naslednih kardiovaskularnih bolesti, dijagnostika je ista kao na bilo kom kardiološkom pregledu, s tim što će Vas kardiolog sigurno pitati za porodičnu anamnezu, zato što je ona najvažnija za otkrivanje uzroka ukoliko je reč o naslednim bolestima.
Dobro slušajte roditelje i članove porodice kada Vam govore o bolestima u vašoj familiji, nekada su te činjenice od bitnog značaja. Savet kardiologa je da, ukoliko u porodici ima kardioloških bolesnika, ne čekate da Vas nešto zaboli, već na vreme idite na kardiološki pregled.
