Naravno, ovakva tvrdnja deluje kontradiktorno, jer siromašto i zlato na prvi pogled ne ideu zajedno, ali su u stvari u mnogo tesijoj vezi nego što se to na prvi pogled čini. Baš kao što je u afričkim zemljama koje su u prošlom veku najviše ekspoatisale zlato vladalo siromaštvo među običnim svetom, tako je i kod nas prekomerno zveckanje zlatom znak da nešto nije u redu.
Kako ekonomska kriza utiče na ponašanje građana
Da pređemo na stvar. Prethodnih nekoliko godina u Srbiji karakteriše dosta jaka ekonomska kriza, ali i pojava jedne male zlatne groznice. Ne radi se o novootvorenom rudniku zlata, jer on i ne postoji, već o tome da se promet zlata dosta intezivirao. Otkup zlata, zalog zlata, to su termini koji se često pominju, to su krilatice s reklamnih panoa u svim gradovima u Srbiji. O čemu se radi? Kako bi obezbedili preko potreban novac, mnogi su građani skinuli prašinu sa kutija za nakit. Većina domaćinstava je ima, manje ili više punu.
Nakit je kupljen davno, povodom nekog svečanog i važnog trenutka za porodicu. Ako nije bio na prstima ili oko vrata, „arhiviran“ je, ostavljen u kutiji, jer zlato nikad ne gubi svoju vrednost.
Na žalost, za mnoge porodice su prethodne godine bile baš one kad je dogorelo do noktiju i kad nema drugog puta do nekoliko crvenih novčanica, nego da se odreknu porodičnog nakita, i rešenje se tražilo kroz otkup satova, zlata i svega ostalog što bi donelo neku novčanu korist.
S obzirom na to da se otkupom zlata počeo baviti svako ko je hteo, jer ulaganja nisu velika, a nepoštovanje zakona se nije kažnjavalo, Srbija je postala preplavljena otkupljivačima zlata. I to je stvorilo atmosferu da je pred nama krajnja beda, jer, eto, svi prodaju svoj nakit kako bi došli do novca i sastavili kraj sa krajem. Pisalo se o velikim količinama zlata koje je otkupljeno od građana, pokušavalo se ući u trag otkupljenom zlatu, potrajalo je malo i sad se sve polako stišava.
Međutim, otkup i zalog zlata i dalje postoji. Država je, pod pritiskom javnosti malo ozbiljnije počela da kontroliše zbivanja u toj sferi, tako da su mnogi prestali sa otkupljivanjem. Naravno, reč je o trgovini i nema ničeg spornog ako neko želi da proda svoj zlatni nakit i dođe do novca.
Zalog zlata
Druga opcija koju ljudi u škripcu imaju je zalog zlata. To znači da se nisu definitivno oprostili od svojih dragocenosti, već da su ih ostavlili zalagaonici kao jemstvo da će vratiti pozajmicu. Dakle, kao i zlatare ili drugi otklupljivači, i zalagaonice se bave otkupom, ali nude i zalog zlata. Ono se, najčešće u formi nakita, donosi u zalagaonicu. Tamo se procenjuje njegova vrednost, na osnovu toga koliko je čista legura i koliko grama ima.
Ovime se dobija vrednost nakita, posle čega zalagaonica određuje koliko novca može dati na zajam zalogodavcu za taj komad zlata. Potpisuje se ugovor i ugovorom se utvrđuju prava i obaveze obeju strana. Zalogodavac dobija pozajmicu i rok do kog traba da je vrati. U suprotnom, njegov porodični nakit će pripasti zalagaonici, koja će ga prodati.
