U eri interneta, kada je svet postao globalno selo, prenošenje informacija postalo je daleko lakše nego pre samo 30 godina. Dok se svet menjao do sada neviđenom brzinom, sasvim prirodno je da se promenio i način prenošenja vesti i rada medija. Najnovije vesti su se „preselile“ na internet, a dolazak do informacija je postao lakši nego ikada ranije.
Osim toga, i čitalačka publika se promenila i postala zahtevnija, tako da je pred medije postavljen izazov da najnovije vesti prenose što ranije i detaljnije. Pravi primer za to su krizni događaji, poplave, ratovi, požari, zemljotresi ili talačke krize, kada se na portalima otvaraju blogovi uživo u koje se „ubacuju“ snimci i najnovije informacije o događaju. Na taj način, novinari čitaocima pružaju dovoljno informacija.
Kako čitaoci kreiraju najnovije vesti?
Mnogi teoretičari su još davno govorili da na sadržaj informacija u novinama direktno utiče čitalačka publika, a ne samo novinari i urednici. Tu tvrdnju potkrepljuju brojem prodatih primeraka određenog dnevnog, nedeljnog ili mesečnog lista. Tako, na primer, istoričari i sociolozi prilikom analiziranja sadržaja u štampi mogu dobiti svojevrsno „ogledalo“ perioda koji istražuju. Najbolji primer za to je „prodor“ holivudskih zvezda u novine dvadesetih godina prošlog veka i naglo povećanje broja tekstova o njima, čak i u ozbiljnim dnevnim listovima.
Međutim, danas nisu samo novinari ti koji prenose informacije i kreiraju najnovije vesti. U tome, svesno ili nesvesno, učestvuju i pojedinci i to ne samo brojem kupljenih primeraka nekog izdanja.
Osim što su se zahtevi čtaoca povećali, u eri napredovanja savremene tehnologije i društvenih mreža, danas, kada većina svetske populacije ima pametne telefone, pojedinci sami utiču na objavljivanje najnovijih vesti. Postavlja se pitanje kako dolazi do toga?
Odgovor je veoma jednostavan. Dešava se da pojedinac prisustvuje nekom događaju (požaru, tuči, pucnjavi ili sukobu) i da svojim pametnim telefonom snimi ili fotografiše isti. Ukoliko on postavi informaciju, fotografije ili snimke na društvene mreže, tada one postaju dostupne svima i lako dolaze do novinara. Ili, kada dođe do neke prirodne katastrofe, zemljotresa, poplava ili požara, pojedinci na društvenim mrežama postavljaju fotografije ili snimke iste.
Kada vide objavu novinari proveravaju informacije i na osnovu njih kreiraju najnovije vesti za portale. Pored objava na društvenim mrežama, čitaoci često šalju fotografije i snimke događaja medijima. Na taj način oni svesno utiču na kreiranje sadržaja na portalima.
Izazovi sa kojim se suočavaju novinari prilikom prenošenja najnovijih vesti sa društvenih mreža
Već smo pisali o tome da se u eri interneta, danas kada je svet postao „globalno selo“ informacije prenose neverovatnom brzinom i da se često najnovije vesti formiraju samo na osnovu objava pojedinaca na društvenim mrežama. Međutim, tu često dolazi do ozbiljnih grešaka.
Ukoliko se informacija ne proveri, može doći do prenošenja lažnih vesti ili nesvesnog učestvovanja u manipulisanju čitalačkom publikom. Poznato je da su nekada poluistinite informacije služile i za pokretanje širokih masa i čak podizanje revolulcija i obaranje režima. Ukoliko se prenose informacije o ratnim sukobima, prilikom prenošenja vesti novinari moraju da prepoznaju šta je od objavljenog sadržaja na društvenim propaganda.
Zbog toga, uprkos tome što su novinarima informacije dostupnije nego ikada ranije, neophodan je poseban oprez prilikom kreiranja najnovijih vesti na osnovu objava na društvenim mrežama.
