Da bi se ispunili svi predviđeni propisi i da bi se u skladu sa standardima o energetsoj efikasnosti gradilo, važno je da svi objekti budu termo izolovani. Zahvaljujući termičkoj izolaciji tokom zime se gube toplotni gubici, a leti se sprečava pregrejavanje stana. Zbog toga termički izolovani objekti imaju duži životni vek i temperaturna kolebanja mnogo bolje podnose. S tim u vezi jeste i manje korišćenje električne energije, ne samo za grejanje nego i za hlađenje, pa su onda i troškovi za račune manji.
Kakve materijale birati?
Danas se na tržištu mogu naći brojni termoizolacioni materijali, a od izbora materijala, debljine sloja, pa i pravilne ugradnje zavisi kakav će efekat primene biti. Pri odabiru materijala treba uzeti u obzir i stepen otpora na vlagu, trajnost, tvrdoću i požarnu otpornost.
Termoizolacioni materijali su mogu podeliti u dve grupe prema poreklu sirovina. Naime, to su kamena i staklena vuna koje spadaju u mineralne materijale i polimeri i prirodni materijali koji pripadaju organskim materijalima.
U zavisnosti od materijala koriste se različiti pribori za rad i dodatna sredstva, kao što je lepak za stiropor, a ako se izoluje stan iznutra onda je neophodan i lepak za pločice. Za dodatne informacije posetite sajt https://www.maximapaints.com/.
Kamena i staklena vuna
Kamena i staklena vuna su najpogodniji izolatori, jer su nepromenljivi i trajni. Imaju niski koeficijent toplotne provodljivosti i stoga su pogodni tokom zimskog perioda. Potpuno se toplotno stabilni, a pošto im je tačka topljenja na tek 1000 stepeni Celzijusa oni su pogodni i tokom velikih letnjih vrućina. Ako se koriste neadekvatni izolacioni materijali oni se na temperaturi površine koja može da dostigne i do 80 stepeni Celzijusovih mogu topiti. To nije slučaj sa kamenom i staklenom vunom. Pošto imaju vlaknastu strukuru, imaju dobru izolaciju buke, a osiguravaju akustiku i apsorbuju zvučnu energiju.
Reč je o materijalu koji nije zapaljiv, pa se sprečava emisija štetnih gasova i širenje požara. Pošto je staklena vuna prirodni izolacioni materijal i sadrži visok procenat recikliranih sirovina, zahvaljujući njoj zidovi mogu da dišu.
Stiropor kao izolacioni materijal i lepak za stiropor
Stiropor je sintetički materijal koji ima dva oblika. Može da bude ekspandirani i ekstrudirani. Dobija se od naftnih derivate, a razlike između ova dva oblika zavise od postupaka koji se primenjuju prilikom njihove proizvodnje. Stiropor ima dobra izolaciona svojstva, mali propustljivost vodene pare i malu apsorpciju vode.
Od sadržaja vlage zavisi i njegova termička provodljivost, pa svaki procenat vlage koji je apsorbovan čini da se pogoršaju njegova termoizolaciona svojstva. Otporan je na bakterije i gljivice, a pošto ne poseduje hranljive vrednosti ne privlači glodare ni termite. Nije podložan truljenju, a ne predstavlja ni opasnost po zdravlje ljudi. Ako je duže izložen visokim temperaturama, može da dođe do njegovog omekšavanja, a kao i drugi organski materijali i stirpor spade u kategoriju zapaljivih materijala.
Kada su stare stambene zgrade u pitanju, nije isključeno da dođe do pojave vlage. U tom slučaju najbolje je prvo sa mašinama za isušivanje vlage dobro isušiti prostor. Nakon toga jedini način da se stan izoluje termički jeste da se izoluje spolja, a to je moguće ukoliko se adaptira cela zgrada. Kada se izoluju unutrašnji zidovi, onda je podjednako sprečava gubitak toplote kao u slučaju izolacije spoljašnjih zidova. U ovim slučajevima najčešće se bira stiropor, pa je neophodno dovoljno materijala obezbediti, zato je najbolje da se angažuju stručni ljudi koji znaju šta je sve potrebno za rad, kao što je lepak za stiropor, stiropor i drugi materijali.
