Ugovor o poklonu je ugovor između poklonodavca i poklonoprimaoca. Njime se poklonodavac odriče svakog prava na poklon u korist poklonoprimca bilo da je to odricanje od nasleđa, opraštanje ili isplata duga.
Predmet poklona mogu biti pravo ili određena imovinska korist, pokretne i nepokretne stvari, potrošne i nepotrošne stvari.
Pravne osobine ugovora o poklonu
Prilikom sklapanja ugovora o poklonu, poklonoprimac stiče svojinu na dobijenoj, poklonjenoj stvari od poklonodavca. Prilikom saglasnosti volja obe strane, poklonoprimac ne duguje nikakvu naknadu poklonodavcu. Po svojoj pravnoj prirodi, ugovor o poklonu predstavlja uglavnom obavezan ugovor za jednu stranu, odnosno stranu koja poklanja.
U trenutku zaključenja ugovora o poklonu zna se koja je strana poverilac a koja je dužnik i kolika je vrednost prestacije tj. predmeta obaveze. Ugovor o poklonu se najčešće zaključuje sa trenutnim izvršenjem (npr.predaja stvari) ali ga je moguće zaključiti i kao ugovor sa trajnim izvršenjem (npr. davanje novca svakog meseca u toku određenog vremenskog perioda).
Ugovor o poklonu je formalan ugovor koji može imati pismenu ili realnu formu. Kada je u pitanju prenos nepokretnosti, ugovor o poklonu mora imati pisanu formu. Kod prenosa pokretnih stvari mora imati realnu formu tj.za njegov nastanak je neophodna predaja određene stvari.
Vrste ugovora o poklonu
Ugovor o poklonu sa nalogom ili teretom je takav ugovor u kome poklonodavac stiče pravo da raskine ugovor sa poklonoprimcem ukoliko on ne izvrši ili ne ispoštuje određenu radnju, odnosno stavke navedene u ugovoru.
Mešoviti poklon je ugovor gde se ugovorne strane (poklonodavac i poklonoprimac) međusobno obavezuju ali tako da veća vrednost prestacije jedne strane predstavlja poklon za drugu stranu.
Uzajamni poklon je ugovor gde stranke uzajamno poklanjaju i primaju poklon. To je čist čin darežljivosti.
Nagradni poklon je takav ugovor gde se poklon javlja kao priznanje ili nagrada. Namera darežljivosti zasnovana je na određenoj radnji ili zasluzi poklonoprimca.
Poklon zasnovan na moralnoj dužnosti je takav poklon kod koga namera darežljivosti proizilazi iz neke moralne dužnosti. Poklonoprimac je uglavnom, kada je u pitanju moralna dužnost, u posebnim odnosima sa poklonodavcem npr. srodničkim, bračnim ili prijateljskim odnosima.
Poklon u opštekorisne svrhe je poklon gde je namera darežljivosti zasnovana na postizanju neke opšte korisne svrhe, nekog društveno korisnog cilja. U ovom slučaju su najčešće poklonoprimci humanutarne organizacije.
Ugovor o pokonu za slučaj smrti je takav ugovor kod koga je predaja predmeta poklona odložena do momenta smrti poklonodavca, odnosno ugovor se pravi kada poklondavac reši da neku svoju stvar ostavi poklonprimcu nakon svoje smrti.
Ugovor o poklonu nepokretnosti
Ugovor o poklonu nepokretnosti (kuće, stanovi, zemljišta itd.) je takav ugovor na osnovu koga poklonodavac predaje ili se obavezuje da će svoju nepokretnost dati poklonoprimcu bez naknade.
Da bi poklonoprimac postao pravosnažni vlasnik nekretnine koju je dobio na poklon, pored overenog ugovora kod javnog beležnika mora da se upiše i kao vlasnik u katastar nepokretnosti.
Potrebno je videti da li nepokretnost koja je predmet poklona ima kakve terete (npr.hipoteka), da li je nekretnina uknjižena i legalizovana i da li poklonoprimac želi da prihvati takav poklon.
Ugovor o poklonu automobila
Kao i u slučaju nepokretnosti, i ovde poklonoprimac ne duguje nikakvu naknadu poklonodavcu.
U ugovoru tzv.kupoprodajnom ugovoru u kome poklonodavac želi da pokloni automobil poklonoprimcu unose se svi podaci vezani za poklonjeni auto, kao i lični podaci obe strane.
Porez na poklon
Porez na nasleđe i poklon plaća se na poklon primljeni: gotov novac, štedni ulog, depozit u banci, novčano potraživanje, pravo svojine na upotrebljivanom motornom vozilu ili plovilu i drugim pokretnim stvarima a izuzima se porez na poklon na vozila i plovila koja se ne smatraju upotrebljivim itd. Naslednici drugog naslednog reda (roditelji, braća, sestre) plaćaju 1.5% poreza od procenjene vrednosti poklona. Sva ostala lica plaćaju porez u iznosu od 2.5% .
Raskid ugovora o poklonu
Ugovor o poklonu predstavlja dobročinstvo poklonodavca međutim on se može raskinuti sporazumno ukoliko jedna od strana ne poštuje određene stavke samog ugovora. Ugovor može biti i jednostrani raskid od strane poklonodavca.
U slučaju jednostranog raskida ugovora mogu postojati sledeći razlozi:
Nezahvalnost poklonoprimca – Poklonoprimac duguje zahvalnost poklonodavcu. Ukoliko poklonoprimac ne izrazi zahvalnost, po zakonu to je dovoljan razlog za raskid ugovora o poklonu.
Ugovor o poklonu bi trebalo biti sačinjen kako bi obe strane bile pravno zaštićene, naročito poklondavac dok za svako savetovanje postoje stručnjaci koji vam u tome uvek mogu pomoći.
