Zubni implantat je dizajniran da traje dugoročno kao deo vaših zuba. Istraživanja iz Kine pokazuju da uspešnost dentalnih implantata može biti između 90% i 95% u periodu od deset godina.
Ipak, postoje slučajevi kada implantati ne uspevaju nakon nekoliko meseci ili godina, zbog različitih faktora.
U nastavku ćemo razmotriti koliko dugo implanti mogu da traju, zašto ponekad dolazi do neuspeha i koji su tretmani za neuspele implante.
Koji su tipovi zubnih implanta?
Zubni implant predstavlja veštački metalni koren koji se ugrađuje u vilicu radi podrške zubnim nadoknadama. Na njega se kasnije postavlja protetski zub, poznat kao krunica.
Postoje dva glavna tipa implantata:
- Endostealni implantati, koji se često koriste u stomatološkoj hirurgiji i postavljaju se direktno u kost.
- Subperiostalni implantati, koji se postavljaju iznad kosti, s metalnom strukturom koja pruža potporu.
Koji tip implantata je prikladniji, endostealni ili subperiostalni, najbolje procenjuje stomatolog koji ga postavlja, jer postoji niz faktora koji utiču na izbor. Jedan od tih faktora, koji je posebno bitan za vas, je svakako cena implanta zuba.
Koliko traju zubni implanti i krunice
Zubni implanti su konstruisani tako da traju dugi niz godina, zahvaljujući procesu poznatom kao oseointegracija. Tokom ovog procesa, implant se čvrsto povezuje sa viličnom kosti, formirajući stabilnu vezu sa okolnim koštanim tkivom.
Kada se integracija uspešno završi, implant postaje funkcionalan deo vilice, ponašajući se kao veštački koren zuba. Ova stabilnost omogućava sigurno postavljanje protetske nadoknade.
Iako sam implant može da ostane funkcionalan decenijama, krunica koja se na njega postavlja može vremenom da se istroši. Statistički podaci pokazuju da kod oko 70% pacijenata krunica mora da se zameni nakon 15 do 20 godina korišćenja, usled normalnog habanja i oštećenja.
Šta sve može da utiče na neuspešnu ugradnju zubnog implanta?
Iako su zubni implanti u većini slučajeva dugotrajno i pouzdano rešenje, postoje situacije u kojima njihova integracija nije uspešna. Najčešći razlog neuspeha leži u problemima tokom zarastanja i njegovog povezivanja s viličnom kosti.
U nastavku su navedeni glavni faktori koji mogu da doprinesu neuspehu:
Nedovoljna oralna higijena
Održavanje implanta zahteva jednaku pažnju kao i nega prirodnih zuba. Zanemarivanje oralne higijene narušava zdravlje, jer dovodi do nakupljanja plaka i povećava rizik od infekcija desni.
Ako se plak zadrži oko baze implanta, može se razviti stanje poznato kao periimplantatna bolest. U početnoj fazi, simptomi se mogu uspešno sanirati, ali ako se zanemari, bolest može napredovati u periimplantitis, upalni proces koji može da rezultira gubitkom implanta.
Da bi se to sprečilo, preporučuje se:
- redovno pranje zuba barem dva puta dnevno,
- svakodnevno korišćenje zubnog konca,
- izbegavanje hrane bogate šećerima,
- redovni stomatološki pregledi najmanje dva puta godišnje.
Nedostatak koštane mase u vilici
Za uspešnu ugradnju endostealnih implantata neophodna je dovoljna količina i gustina vilične kosti. Ako kost nije dovoljno jaka ili je volumenski nedovoljna, implant ne može da ima potrebnu stabilnost.
Iz tog razloga se pre samog postupka obavlja detaljna analiza vilice, često uz pomoć rendgenskog snimanja i 3D prikaza, kako bi se procenilo da li je potrebna dodatna intervencija. U slučajevima kada postoji manjak kosti, moguće je uraditi intervencije kao što su nadogradnja kosti ili sinus lift pre same ugradnje implanta.
Vremenom, kost može dodatno da oslabi zbog osteoporoze, infekcija ili usled gubitka zuba koji nije nadomešćen implantom na vreme.
Uticaj pušenja
Pušenje značajno povećava verovatnoću neuspeha implanta. Prema istraživanjima, stopa neuspeha kod pušača iznosi oko 11%, dok je kod nepušača gotovo upola manja.
Nikotin i ostale štetne supstance smanjuju cirkulaciju krvi, što direktno usporava zarastanje i otežava povezivanje implanta s kosti. Osim toga, pušenje dodatno povećava rizik od bolesti desni, što dodatno ugrožava stabilnost i dugovečnost implanta.
Dodatni rizični faktori
Neki dodatni faktori koji mogu dovesti do problema s implantima uključuju:
- Bruksizam (nesvesno stiskanje ili škrgutanje zubima), koji stvara prekomerni pritisak na implant i može dovesti do njegovog oštećenja,
- Hronične bolesti poput dijabetesa, kardiovaskularnih problema ili stanja koja utiču na imuni sistem, koji mogu usporiti zarastanje i povećati rizik od infekcije,
- Starije životno doba, koje prirodno usporava regeneraciju tkiva,
- Korišćenje određenih lekova, poput antikoagulanasa, imunosupresiva ili terapija koje ometaju zarastanje i remete normalne funkcije kostiju i tkiva.
Uklanjanje i zamena neuspešnog zubnog implanta
U slučajevima kada zubni implant ne uspe, njegovo uklanjanje se obično obavlja u lokalnoj anesteziji. U nekim situacijama moguće je izvršiti i ponovnu ugradnju na istom mestu.
Ukoliko dođe do gubitka koštane mase oko mesta gde je implant bio ugrađen, može biti potrebno sprovesti augmentaciju kosti (transplantaciju) kako bi se omogućilo ponovno usađivanje. Ovaj postupak može da zahteva višemesečni period oporavka pre nego što se novi implant postavi.
Ako zamena nije moguća ili pacijent ne želi ponovnu intervenciju, dostupne su i druge opcije kao što su dentalni mostovi ili proteze.
U slučajevima blažih upalnih procesa poput periimplantitisa, kada nema značajnog gubitka kosti, moguće je sačuvati implant bez njegovog uklanjanja. Terapija obično uključuje temeljno čišćenje površine, dezinfekciju okolnog tkiva i upotrebu antibiotika.
