Svedoci smo sve većeg broja privatnih fakulteta koji promovišu razne smerove na kojima se izučavaju jednako razne nauke koje mnogima izgledaju potpuno izmišljeno. Govorimo o raznim smerovima menadžmenta i njihovoj posebnoj specifikaciji. Menadžment u medijima, menadžment u ekologiji, menadžment u novonastalim firmama i još mnogi drugi menadžmenti su sada, ili već neko vreme, akreditovani smerovi za učenje i studiranje. Rezultat toga je velika nezaposlenost u Srbiji jer naše intelektualno tržište ne proizvodi dovoljno radnih mesta za obrazovane kadrove. Umesto da decu školujemo, odnosno, usmeravamo da budu vodoinstalateri, električari ili druge vrste zanatlija, teramo ih da upisuju fakultete koji ih možda ni ne zanimaju toliko, niti će im doprineti previše. Električari, primera radi, su uvek neophodni. S druge strane, menadžeri nisu izuzetno potrebni uvek, naravno, neophodni su velikim firmama ali pitanje je koliko trenutno te velike firme zapošljavaju po našoj Srbiji. Umesto sigurnog i časnog zanimanja, često se opredeljujemo da jurimo fantomske profesije zarad navodno sigurnijeg života, koji uopšte nije garantovan. Postoje razna zanimanja koja više nisu u žiži interesovanja mladih a neka od njih su:

Vodoinstalateri

Uprkos uvek velikoj potrebi za vodoinstalaterima, ovo zanimanje je naišlo na povremene padove u poslednje vreme. Slično ostalim zanatskim zanimanijima poput električara, jedino logično rešenje je nezainteresovanost mladih da rade naporne poslove za novac. Većina njih bi želela da sedi u nekoj kancelariji i da se ne bavi težim, niti lakšim, fizičkim poslovima. Upravo ta njihova želja je glavni motiv da se mladi sve češće opredeljuju za poslove koji nisu iz zanatske profesije. Ti razni menadžmenti deluju mnogo lepše u perspektivi od zanatskih poslova koji su ipak posao koji predstavlja veliki napor za sve koji su uključeni. Problem je upravo u težini zadatka koji ovi poslovi zahtevaju. Vodoinstalaterski posao zahteva izuzetnu posvećenost, znanje i trud koji se ne mogu tako lako naučiti, već su neophodni vreme i maksimalni trud da bi se usavršili. Ne uči se iz knjiga već iz ličnog iskustva i iz neprestanog ponavljanja, što je znatno teže nego učenje iz knjiga. Prakse nije baš najlakše naći, barem one kvalitetne, ali potreba za ovim poslom zaista postoji, uprkos, odnosno još više, zbog toga što ga mladi sve manje uzimaju u svoje ruke.

Električari

Poznati čuvari svetlosti u našim domovima su čuveni električari. Dobrodušni majstori uspevaju da održe svetla u životu u našim kućama, ali uprkos tome interesovanje mladih za zanimanja električarskog tipa jenjava ali potreba za tim poslovima ne prestaje. Postoji šansa da je trenutno zapravo najveća potražnja za ovakvim zanatima, upravo zbog argumenta iznetog na početku ovog teksta. Mladi po svaku cenu žele da se školuju. Iz nekoliko razloga, pre svega zbog toga što ne žele da fizikališu u životu, i zbog pritiska sredine, odnosno roditelja. Zbog toga opada broj mladih električara.

Obućari

Čuvara naših đonova sve je manje i nije čudo da poznajete nekog obućara jer su oni sada tako retki da postaju poznate ličnosti. Oni su oduvek bili potrebni i zauvek će biti potrebni. Njihove usluge su razumne cene i neizmerne koristi jer to što oni ne rade, zaista ne mogu svi. Omladinaca zainteresovanih za obućarsku struku je ipak sve manje, pa je stabilnost ovog zanimanja, s tog aspekta- ugrožena. Potreba se ipak ne umanjuje.