U poljoprivredi i vrtlarstvu, proređivanje je proces selektivnog uklanjanja cvetova, plodova, mladica i sadnica ili mladih biljaka da bi se napravilo dovoljno prostora za preostale biljke da nesmetano rastu. Tako preostale voćke rastu brže i plod im je veći i kvalitetniji. Bez proređivanja plod bi ugušio sam sebe.

Na velikim oranicama i u velikim voćnjacima postoje tehnike za precizno sejanje i presađivanje, pa tu onda i ne postoji potreba za proređivanjem biljaka ili sadnica, one već rastu u optimalnim razmacima.

U velikim voćnjacima plod voćke se mora prorediti kako bi se dobio visok prinos i dobar kvalitet.

Na manjim površinama kao što su bašte u dvorištima ili voćnjaci manje površine, proređivanje se može koristiti kao način da se maksimalno iskoristi prostor za određene useve.

Na primer: repa, šargarepa, luk i drugo sitnije povrće može biti zasađeno gusto, a zatim razređeno kako bi napravilo mesta ostalim biljkama da rastu u tlu. Isto važi i za neke vrsta povrća (tzv. “baby sorte“) koje se beru dok su jako mlade (“baby” spanać, zelje, mladi luk). Proređivanje se vrši nekad i u fazi kad je plod već zreo. Na kraju, proređivanjem se lakše obavlja zaštita jer tada plodovi nisu zbijeni u grupi.

Kada se radi proređivanje voća?

Proređivanje se može obavljati kako u fazama cvetanja tako i dok plod raste. Proređivanje ne treba da bude veliko i najbolje je prorediti cvetove kada nema mraza.

Rano proređivanje je rizično jer se mogu javiti rani mrazevi koji oštete biljku. Radi boljeg kvaliteta ploda, treba ukloniti oštećene i nerazvijene plodove: kod jabuke i kruške preporučuje proređivanje ploda četiri nedelje pre berbe. Kod nekih sorti jabuke, plodovi na stablu se ručno proređuju do sedam dana nakon punog cvetanja, uz kasnije dopunsko proređivanje.

Kakve vrste proređivanja postoje?

Poljoprivrednici koji se bave uzgojom voća znaju da je kvalitetan plod moguće dobiti dobrom zimskom i letnjom rezidbom, pravilnom ishranom, navodnjavanjem i zaštitom.

Često se dešava da se na stablu kruške, šljive i jabuke zametne veliki broj plodova koje biljka ne može da iznese. Kako je priroda sama sebi dovoljna, poznato je da voćne vrste poseduju samoregulativne mehanizme pomoću kojih odbacuju deo ploda tokom rasta, ali on nije dovoljan da bi se dobio dobar kvalitet ploda.

Ukoliko se plodovi biljke ne prorede, voćka može dobro da rodi, ali kvalitet ploda neće biti odgovarajući. Postoji ručno, mehaničko i hemijsko proređivanje. To su tehnike koje zaustavljaju rast bočnih plodova i omogućavaju da na stabljici ili stablu ostane jedan do dva centralna ploda koji su u stvari najveći i najjači.

Ručno proređivanje

Ručno proređivanje se radi kad je vreme cvetanja i tada se otkidaju cvasti. U slučaju nekih sorti grožđa, čitave cvasti bivaju odrezane. Postoje i neke vrste sprejeva koji (uz razumno korišćenje) regulišu rast cvasti grožđu. Plod mlade breskve se proređuje tako što se grane udaraju kakvom drvenom pritkom ili se zatrese čitavo stablo na nekoliko sekundi i to pomoću specijalno postavljenog traktora (ili motora sa vibratorom) i prikolice koja prihvata otpale voćke.

Ručno proređivanje se vrši kako bi kvalitet ploda bio bolji, pa se tako uklanjaju spojeni zakržljali, oštećeni, osušeni plodovi ili ako plod na sebi ima neku larvu ili gljivicu mora se odvojiti od zdravog ploda. Ručno uklanjanje cvasti i cvetova je najbolji i pouzdan metod za redovnu rodnost. Naravno, pre otkidanja cvetova treba proceniti intenzitet cvetanja. Ovaj način proređivanja je odličan jer ste osigurali svaki budući plod, a slabije razvijen odbacili i dali prednost kvalitetnijim plodovima da se razviju. Ručno proređivanje kod nas je najviše zastupljeno u proizvodnji breskve. Kod jabuke se prilikom ručnog proređivanja ostavi samo po jedan plod. Neke sorte jabuke (gloster i jonagold) podložnije su bolesti pod imenom “gorke pege” pa plodovi ne bi trebali biti okrenuti suncu jer će biti veoma krupni, ali lošijeg kvaliteta.

 Mehaničko proređivanje

Mehaničko proređivanje podrazumeva smanjenje broja cvetova upotrebom posebnih mašina. Smatra se da je ovo veoma dobar način proređivanja jer je ekološki sasvim ispravan metod – ne koriste se nikakava hemijska sredstva. Ta mašina je u stvari jedan nosač sa rotirajućom osovinom koja može da menja nagib.

Ona se rotira, a žice koje se su na njoj udaraju po cvetovima ili cvastima i tako ih skidaju sa stabla. Broj žica na osovini može da bude manji ili veći. Ova se mašina koristi u fazi kad je biljka u pupoljku. Kasnijom upotrebom se mogu oštetiti plodovi.

Hemijsko proređivanje

Za ovu vrstu proređivanja uglavnom su pozitivna iskustva. Ručno proređivanje plodova mladih jabuka i breskvi nekad je i uobičajena praksa, ali ponekad, usled velikih troškova i manjka radne snage, koristi se hemijski sprej. Za te svrhe u svetu koriste dve vrste spreja:

(1) blago oštar sprej koji se prska dok je u toku cvetanje ili

(2) sprej  koji reguliše rast, a koji sadrži hlorfenoksi-propanamid i primenjuje se nekoliko sedmica nakon cvetanja, i to u područjima gde nema ranih mrazeva. Prosečna masa ploda je bolja, obojenost ploda izraženija, veći je sadržaj vitamina i kiselina, voćka ima bolji ukus i manja je pojava crvljivosti.

Treba biti veoma oprezan u izboru preparata, vremenu tretiranja i količine koja se upotrebljava. Nekad se pogrešnim tretmanom izgubi i nekoliko tona jabuka. Zato treba uvek konsultovati stručnjake, tehnologe i profesore. Kad se plodovi loše prorede, poremeti se ravnoteža između vegetativnog porasta i rodnosti pa problem može da potraje i više godina. Cvetovi se mogu prorediti preparatima za prihranu, a mali plodovi se mogu ukloniti hormonima rasta, citokininima koji stimulušu deobu ćelija, i korišćenjem giberalina i etilena.

Kako proređivati ( i presađivati) sadnice lisnatog povrća

Biljke kao što su cveće i lisnato povrće poput salate i spanaća mogu se razrediti laganim izvlačenjem neželjene biljke uz zemlje. Ako su posađene u blokovima (u grupicama) a ne u lejama, možete pokušati jednostavno grabuljicama provlačiti preko sadnica. Biljke neće biti savršeno raspoređene, ali to će napraviti više prostora ostalima da lepo rastu.

Korenasto povrće, kao što su luk, repa i šargarepa osetljivije su na proređivanje jer im svako diranje ometa korene, dok kod sasvim mladih stabljika može doći do deformacije. Presađivanja već ukorenjenih povrća, poput šargarepe i repe, oštetiće im koren. Izvucite celu sadnicu s vremena na vreme ili pokušajte da joj prerežete list i izrastak iznad zemlje umesto da je izvlačite celu van.

Pravljenje razmaka se razlikuje i zavisiće od sorte do sorte, ali ako hoćete da vaše povrće raste do pune veličine, važi pravilo – treba predvideti mesto za sadnju i ostaviti mesta da zrelo povrće dostigne punu veličinu plus nekoliko centimetara na obe strane. Na pakovanju semena se uvek nalazi uputstvo koliko mesta treba određenoj biljci da bi rasla kako njoj odgovara. Biljke koje uvek treba presađivati su:

Repa (7-16 cm razmaka)
Šargarepa (5-10 cm razmaka)
Zelena salata (45-60 cm razmaka)
Luk (7-14 cm razmaka)
Rotkvice (5-8 cm razmaka)
Spanać (5-16 cm razmaka)
Bela repa (5-10 cm razmaka)
Blitva, pročitajte članak ili pogledajte poljoprivrednu emisiju  ovde.

Prilikom rasađivanja i proređivanja može vam biti žao baciti toliko povrća. Ali, neke sadnice, kao salata, repa i spanać mogu se brati u bilo koje vreme, tako da nije sve izgubljeno.