Dijabetes, visok krvni pritisak i druge bolesti modernog doba

Dok mnogi smatraju stres glavnim krivcem za brojne bolesti kao što  su povišen krvni pritisak, poremećaj rada štitne žlezde ili loš imunitet, treba znati da je danas jedna od najučestalijih bolesti savremenog doba i dijabetes. Jeste li znali da se u razvijenijim zemljama dijabetes često smatra epidemijom?

Brza hrana, gazirana pića, nezdrav način života, ubrzan tempo, ali i stres samo neki od uzroka poremećaja u metabolizmu. Dijabetes podrazumeva visok nivo šećera u krvi, a treba znati da je ova bolest neizlečiva. Često je genetski uzrokovana i prenosi se sa kolena na koleno, a takođe može da nastane i u slučaju da se ne luči dovoljna količina insulina.

Važno je na vreme prepoznati znake da je došlo do poremećaja glukoze u krvi. Naime, ukoliko jedete sasvim dovoljno, a konstantno gubite na težini ili ste često žedi ii mate potrebu za mokrenjem i brzo se zamarate, onda je vreme da posetite laboraturiju i proverite krvnu sliku. Takođe bi trebalo i da uradite test koji će pokazati nivo glukoze u krvi.

Treba znati da je dijabetes često uzrokovan naslednim faktorom, ali to ne znači da od njega ne može da oboli i neko ko nema genetki nasleđenu predispoziciju. Naime, ukoliko niste dovoljno fizički aktivni, imate višak kilograma, a uz to volite da pijete alkoholana pića i bez cigareta ne možete da zamislite dan, onda nemojte da se čudite ako vam doctor ustanovi povišen nivo glukoze u krvi. Često je dijabetes i posledica oboljenja pankreasa i poremećaja rada štitne i nadbubežne žlezde. Ako niste znali, na nivo šećera u krvi utiču i lekovi za visok krvni pritisak, kontraceptivne pilule i lekovi za izbacivanje tečnosti iz organizma.

Kako se dijabetes leči?

Bez obzira da li je u pitanju nasleđen dijabetes ili su ga izazvali lekovi za visok krvni pritisak ili je pak reč o pilulama za zaštitu, treba napomenuti da je insulinska terapija važna za njegovo lečenje ili poseban režim ishrane uz odgovarajuću terapiju. Što se ishrane tiče, savetuje se da se piju čajevi od žalfije, breze, zove, susama, borovnice, jer su oni zamena za mnoga gazirana i negazirana pića. Naučna studija je pokazala da polovina onih koji ne unose dovoljno magnezijuma češće oboljevaju od dijabetesa, dok upotreba voća i povrća bogatog magnezijumom u svakodnevnoj ishrani sprečava smanjenje rizika za oboljenje od dijabetesa za 20 %. Ukoliko ste rešili da promenite životne navike i hoćete da smršate, dovoljno je da 10% telesne tižine skinete i tako ćete smanjiti rizik od povećanja glukoze u krvi.

Šta treba znati kada je dijabetes u pitanju?

Dijabetičari smeju da konzumiraju sve namernice, ali u smanjenim količinama. U svakodnevni jlovnik trebalo bi uvrstiti salate, meso bez masnoće, al ii mlečne proizvode sa niskim nivoom masti. Takoše, važno je voditi računa ne samo o nivou đećera u krvi, već i o drugim parametrima. Zato je važno da se povišen krvni pritisak redovno kontroliše, baš kao i nivo glukoze u krvi, al ii da se nakon navršenih 40 godina bar jednom godišnje proverava krvna slika. Posebno ako imate genetske predispozicije za bolesti kao što je dijabetes ili oboljenja kao što su povišen krvni pritisak ili uvećan holesterol.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *