3d Learning spanish on computer keyboard with a mic.

Da li govorite esperanto?

Esperanto, koji je izgrađen na osnovama romanskih, germanskih i slovenskih jezika, vrlo je brzo prevazišao početnu ideju transkulturne komunikacije i razvio se u sasvim normalan jezik koji i danas ima svoje izvorne govornike, pisce i pesnike. Danas se ovim jezikom služi približno 2 miliona ljudi, a izvornih govornika ima oko 2.000.

Esperanto je najpoznatiji i najpopularniji veštački jezik. Veštački ili planski jezici su svesno sačinjene tvorevine od strane pojedinca ili grupe, smišljene zarad lakše komunikacije između govornika različitih jezika. Gramatički su uprošćeni, pa za razliku od prirodnih jezika nisu komplikovani. Pored toga, oni nisu blisko povezani ni sa jednom kulturom određenog naroda, i u tom su smislu nadnacionalni, tj. ne veličaju niti vređaju ničija nacionalna osećanja.

Tokom minulih vekova bilo je raznih pokušaja da se stvore takvi jezici. Sveta Hildegard od Bingena, časna sestra, pisac, mistik i kompozitor, još je u 12. veku osmislila veštački jezik nazvavši ga lingua ignota (nepoznati jezik), koji je pisala na pismu litterae ignotae, sa 23 znaka. Od 18. veka konstruisano je preko stotinu ovakvih jezika, a kada je u 19. veku došlo do buđenja nacionalne svesti i sve većih razdora i nerazumevanja među nacijama, pojavio se esperanto – najpoznatiji i najuspešniji veštački konstruisan jezik. Nastao sa idejom pomirenja, esperanto je bio odgovor i reakcija na, nacionalizmom obojenu, atmosferu toga doba.

Tvorac esperanta bio je poljski lekar Zamenhof. O svojoj ideji i razlozima da stvori jedan takav jezik kasnije je pisao ovako: “… video sam da sve druge jezičke grupe koje žive u mom gradu recipročno se mrze i međusobno napadaju… i mnogo sam patio zbog toga, i počeo sam da sanjarim o tim srećnim vremenima kada će nestati sve nacionalne mržnje, kada će postojati jezik i zemlja koja će pripadati svim svojim žiteljima, kada će ljudi početi da razumeju i vole jedni druge.”

Pod pseudonimom Doktor Esperanto (što u prevodu znači “doktor koji se nada”), Zamenhof je 1887. godine objavio “Prvu knjigu esperanta”. Ovaj jezik, koji je izgrađen na osnovama romanskih, germanskih i slovenskih jezika, vrlo je brzo prevazišao početnu ideju transkulturne komunikacije i razvio se u sasvim normalan jezik koji i danas ima svoje izvorne govornike, pisce i pesnike. Danas se ovim jezikom služi približno 2 miliona ljudi, a izvornih govornika ima oko 2.000, među kojima je i čuveni Džordž Soroš. Esperantiste iz svih krajeva sveta spaja ideja o univerzalnom jeziku, tolerancija i poštovanje između ljudi različitih nacionalnosti.

Ono što je još interesantnije je to da je, tokom  130 godina postojanja esperanta, ovaj jezik stvorio sopstvenu kulturu. Na esperantu je objavljeno 30.000 originalnih i prevedenih književnih dela, kao i naučna i stručna literatura. Ovi strucni prevodi obuhvataju čak i Bibliju, Kuran i Talmud. I sam Zamenhof preveo je Hamleta kako bi pokazao da je prevodjenje teksta bilo kog književnog dela na esperanto moguće, i da se i na ovom međunarodnom jeziku može umetnički izraziti isto kao i na svakom drugom prirodnom jeziku. Esperanto je koristio i Džejms Džojs u svom romanu „Fineganovo bdenje“, jednom od najkompleksnijih umetničkih dela.

Esperanto je inspirisao i filmske umetnike, te tako pronašao svoje mesto i u ovoj popularnoj kulturi. Godine 1966. snimljen je film „Incubus“ u kome su svi dijalozi na esperantu; potom, esperanto je korišćen i u filmovima „Captain Fantastic“, „Gattaca“, „Blade: Trinity“ i sl; a nije zaobišao ni domaću kinematografiju: u filmu „Već viđeno“ čuli smo deo „Gorskog vijenca“ na esperantu. Esperanto je našao primenu i u video-igricama.  

Jedinstvena kulturna i jezička zajednica esperantista naziva se Esperantujo. Zajednica je vrlo aktivna, zahvaljujući susretima i konferencijama koje organizuje, ali i internetu, koji danas igra sve veću ulogu u njihovom povezivanju i u dostupnosti literature. U prošlom veku je i u Jugoslaviji postojala jaka zajednica esperantista. Međutim, danas je sve manje onih koji su zainteresovani za učenje ovog jezika. Jedan od razloga je i taj što ljudi ne vide direktnu korist od njega.  

Esperanto možda nikada neće uspeti da ostvari težnje svog tvorca i postane univerzalni jezik komunikacije među ljudima, ali nikad se ne zna. Dokle god postoji njegova zajednica, postoji i nada. Oni koji žele da se isprobaju u nečem novom, koji su gladni učenja i znanja, esperanto mogu učiti besplatno uz pomoć platforme za učenje stranih jezika – Duolingo, ili na višejezičnom sajtu za učenje esperanta – Lernu.

Prevodilacka agencija ABC prevodi podržava i ohrabruje učenje svakog novog jezika, jer znanje obogaćuje čoveka. Znanje esperanta vam neće biti od pomoći ukoliko vam zatrebaju sertifikovani strucni prevodi poslovne dokumentacije ili diplome, ali u tom slučaju, za stručno prevodjenje teksta sa najpoznatijih svetskih jezika, uvek možete angažovati ovlašćene prevodioce naše kuće. Za kvalitetno prevodjenje teksta zadužen je stručni tim koji pokriva preko 30 svetskih jezika. Naša prevodilacka agencija ima kancelarije u Beogradu i Novom Sadu, ali naši strucni prevodi ne poznaju granice teritorija i jezičke barijere.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *