Postavljanje kamera tek nakon procene rizika

Dva pojma “bezbednost” i “sigurnost” su jednako u upotrebi sa malim razlikama u značenju.

Bezbednost je reč staroslovenskog porekla (od reči bez-odsustvo i beda – nevolja, nesreća) a reč “sigurnost” je nastala od latinske reči securitas koja se odnosi na miran duh, bezbrižnost i prideva securus (siguran, miran, bezbrižan).

Privatne bezbednosne kompanije su česta pojava danas u svetu, jedan podatak govori u prilog zapošljavanju velikog broja radnika u ovom sektoru: sedamdesetih godina XX veka u ovom sektoru je bilo upošljeno 500.000 ljudi, do 1985. već 700.000 ljudi, dok poslednje procene iz 2011. ukazuju na to da u Evropi u sektoru privatne bezbednosti radi 52.300 kompanija koje zapošljavaju preko 2 miliona radnika sa važnom napomenom da ova industrija ima godišnji promet od preko 30 milijarde evra. Настави са читањем Postavljanje kamera tek nakon procene rizika

Šta sve nude kozmetički saloni

Život savremene žene prepun je stresnih situacija, a da bi ostale lepe i negovane odlaze u kozmetičke salone. Kozmetički saloni su mesto gde treba da se osećamo prijatno i da se relaksiramo, ponuda usluga u istim danas je velika, a šta se to može naći tamo, pogledajte…

Настави са читањем Šta sve nude kozmetički saloni

Sjajne ideje za organizaciju dečjeg rođendana: ketering, igre, neobične torte…

Kada je u pitanju proslava dečjeg rođendana, sve češće se može prisustvovati gotovo istim događajima: igraonica, gomila dece, i eventualno animator. Poslužuje se pica ili neka druga brza hrana, duvaju se svećice na torti i to je otprilike to.

Priredite svom mališanu nešto potpuno drugačije i izdvojte se od ostalih!

Настави са читањем Sjajne ideje za organizaciju dečjeg rođendana: ketering, igre, neobične torte…

Zašto je potrebno da se plaća PDV

Piše: Negoslava Stanojević

Svaki put kada ne izda fiskalni račun, pružalac usluge  ili prodavac robe, registrovan kao PDV obveznik, direktno ugrožava funkcionisanje svoje države. I radi samo za svoj džep. A svaki put kada svesno ili nesvesno prihvati plaćanje robe i usluga bez dobijanja fiskalnog računa, građanin,  u liku potrošača, direktno radi protiv sopstvenog standarda.

I puni džep jedino onoga ko mu nije izdao račun, sprečavajući punjenje državnog budžeta.

PDV, porez na dodatu vrednost, sistem oporezivanja prometa robe i usluga, porez na konzumiranje ili potrošnju… u stvari je onaj procenat (deo)  cene robe ili usluga koji potrošač plaća prilikom njihove kupovine. U tom smislu spada u indirektni porez, budući da, ma koliko izgledalo da ga plaća pružalac usluge ili prodavac robe, njega zapravo plaća krajnji potrošač kroz cenu robe ili usluge.

“Porez na dodatu vrednost je opšti porez na potrošnju koji se obračunava i plaća na isporuku dobara i pružanje usluga, u svim fazama proizvodnje i prometa dobara i usluga, kao i na uvoz dobara”.

(član1 Zakona Republike Srbije o porezu na dodatnu vrednost)

KO JE PORESKI OBVEZNIK

“Poreski obveznik (u daljem tekstu: obveznik) je lice, uključujući i lice koje u Republici nema sedište, odnosno prebivalište (u daljem tekstu: strano lice), koje samostalno obavlja promet dobara i usluga, u okviru obavljanja delatnosti”.

(član 8 pomenutog zakona)

KO (NE) PLAĆA PDV

Preduzetnici i pravna lica koji u toku 12 meseci nisu ostvarili promet veći od 8.000.000, 00 dinara, mogu da biraju hoće li biti obveznici PDV-a. Već jedan dinar preko ove sume svrstava ih automatski u obveznike.

Svi ostali preduzetnici su obveznici poreza na dodatu vrednost, a na sajtu o stručnim knjigovodstvenim uslugama FT1P, pogledajte kako se ulazi u PDV. Настави са читањем Zašto je potrebno da se plaća PDV

Jeftin, a upečatljiv mejkover enterijera: komode po svačijem ukusu

Ako ste se pitali kako je to moguće ne potrošiti mnogo novca, a opet uneti promene u svoj enterijer, odgovor Vam možemo dati u samo jednoj reči: komode.

Настави са читањем Jeftin, a upečatljiv mejkover enterijera: komode po svačijem ukusu

Visa Gold kreditna kartica u ponudi Addiko bank

U ponudi Addiko banke, u sklopu jednog od prestižnijih paketa tekućih računa, Addiko Galaxy, nalazi se Visa Gold kreditna kartica, poznata i priznata širom sveta. Vrhunska kartica u vrhunskoj ponudi, omogućava praktično sve što ovim načinom plaćanja robe i usluga može da se zamisli.

Настави са читањем Visa Gold kreditna kartica u ponudi Addiko bank

Auto folije – i ofarban automobil i sačuvan budžet

Svi vozači automobila jako dobro znaju da je posedovanje sopstvenog vozila predivna, ali i dosta skupa stvar. Iako oni koji prodaju vozila vole da kažu za svoj auto „samo sipaj gorivo i vozi“ to u praksi nikada nije tako. Automobil traži konstantna ulaganja, a to je zapravo i jedini način da se spreče veći i skupi kvarovi.

Настави са читањем Auto folije – i ofarban automobil i sačuvan budžet

Klot frket je ponovo u modi: od vunice do 3d štampača

Pletenje, veština pomalo potcenjena i gotovo zaboravljena poslednjih decenija, ponovo je u modi. Ponovo su specijalizovani i ostali časopisi mahom namenjeni ženama, puni mustri i šema, internet vrvi od blogova, video klipova i ostalih uputstava i saveta pletiljama, a sa zapada nam je stigla i moda organizovanja kurseva za učenje pletenja, što za mnoge postaje unosan biznis.

Onome, čemu su do pre samo nekoliko decenija žansku čeljad od malih nogu učile majke i bake, sada na tim kursevima podučavaju veštije pletilje, ali često i one koje su jedva naučile nekoliko pletačkih poteza. Na nekim američkim univerzitetima praksa je, čak, da studenti pletu dok slušaju predavanja jer se smatra da tako bolje prate nastavu.

Moda, kao i sve ostale pojave na ovom svetu, doživljava ciklična kretanja u kojima se smenjuju materijali, boje, dužine i širine, modeli… ali i načini izrade. No, kako god da stoje stvari s ručnim pletenjem, koje je malo moderno pa malo nije,  ono mašinsko je od 1589. Godine kada je napravljena prva,  primitivna mašina za pletenje, konstatno na s-ceni.

Po jednoj legendi tu prvu primitivnu mašinu za pletenje konstruisao je kembrički student Vilijem Li, kako bi njegova devojka, pletilja čarapa, imala vremena za viđanje sa njim. Mašina je zahtevala rad i ruku i nogu, kako bi se pokretali njeni delovi, ali je pletenje na njoj bilo šest puta brže od ručnog.

Druga legenda, pak, kaže da je Vilijem Li bio u stvari sveštenik, da je izumeo mašinu za pletenje čarapa koje je poklonio i  kraljici Elizabeti, ali se njoj nisu dopale jer nisu bile od svile.

Kako god, princip pletenja čarapa, zarad kojih je i izumljena prva pletaća mašina, i danas je baziran na njegovoj ideji, koju su kasnije najefikasnije unapredili Amerikanci (u 18. veku).

Pletački zanat je do tog vremena bio privilegija muškaraca, koji su svoj primat regulisali i štitili cehovskim organizovanjem (prvi ceh pletača osnovan je u Parizu 1527. Godine)  kao i obukom koja je trajala koliko danas studije medicine, sa sve ozbijnim  završnim ispitom na kojem se praktično pokazivalo  naučeno.

Pogledajte video sa http://www.originalgrupa.com/

Postepeno je zanimanje pletač sve više prerastalo u zanimanje pletilja, budući da su muškarci izgubili primat nad pletećim iglama i mašinama.

Pletački zanat u Srbiji bio je veoma razvijen sve do poslednjih decenija prošlog veka. S jedne strane, postojale su mnogobrojne fabrike za izradu trikotaže, koje su zapošljavale mahom žensku radnu snagu. Ali su istovremeno poslovale i zanatlije u čijem posedu su bile najčešće jedna do dve pletačke mašine na kojima su izrađivali razne odevne predmete, mahom prodavane na seoskim vašarima i gradskim pojacama o  pijačnim danima.

Zanatlija je bio sve– i nabavljač materijala, i  kreator, i izvođač radova i prodavac.

Pomagali su im članovi porodice, a vrlo često i mladi ljudi koji su kod njih učili zanat i kasnije i sami postajali pletači.

Naravno, posle polaganja pletačkog ispita i dobijanja majstorkog pisma, što je bio uslov za registrovanje radnje i legalizovanje posla.

Mustre su bile jednostavne, bez nekih posebnih inovacija, a najčešći odgovor kada bi im mušterije donele neki zahtevniji model, bio je… „ne može to mašina da uradi“.

Krajem prošlog veka, kada je došlo do propadanja domaće privrede i gubitka radnih mesta, mnogi naslednici tih pletača koji su radili u skromni uslovima, uključivali su se u njihov rad i paralelno sa sticanjem osnovnih iskustava širili su proizvodnju. Širom Srbije nikli su manji ili veći trikotažni pogoni, vrlo često na temeljima one jedne ili dve pletačke mašine na kojima su radili roditelji ili tast i tašta potonjeg industrijalca.

Danas, kada su pleteni odevni predmeti iznova aktuelni, generacija pletačkih mašina 21. Veka omogućuje svakom rukovaocu, uz jednostavnost rada, i sijaset varijanti izrade. Uslov je poznavanje kompjuterske tehnike.

Uz korišćenje odgovarajućeg kompjuterskog programa mašini se mogu zadavati zadaci da radi po određenoj šemi a na radniku je da samo nadgleda odvijanje procesa proizvodnje i da, umesto baratanja iglama i koncem, pritiska odgovarajću dugmad.

3d štampači unose dramatičnu tehnologiju u „štampanju“ hrane, minijatura, goblena, stoljnjaka, naravno garderobu, ukrasnih predmeta do najsofisticiranijih delova za složene mašine poput časovnika, automobila i td.

Slobodno bi se moglo reći da mustre i modeli više ne zavise od radnika koji je za pletaćim mašinama, već od programera koji zamisli i ideje kreatora prenosi u taj kompjuterski program.

No, paralelno sa ovom granom tekstilne industrije, oživljava i domaća radinost u vidu vraćanja razboja za ručno tkanje u naše domove. Mnoge žene koje obožavaju ručne radove i one koje je gubitak posla ili nemogućnost zaposlenja privolela izradi rukotvorina, završavaju kurseve tkanja, nabavljaju razboje i na njima izrađuju predivne odevne predmete, od šalova i ogrtača, preko tkanina za šivenje haljina, sukanja, pa čak i kaputa.

Tu već nije reč o programiranoj izradi, već od mašte, umeća i veštine tkalje zavisi šta će izaći ispod njenih prstiju.

Prevodilačka agencija za budžet po meri

Dobar prevod izlazi van jezičkih kompetencija. Jezičke kompetencije se odnose na stil, norme i nijanse jezika sa kog se prevodi, ali i jezika na koji se prevodi. Međutim, sve sintaksičke konstrukcije ne bi ništa značile bez poznavanja kulture, društveno-političkog okruženja, socijalne strukture zemlje kojoj taj jezik pripada.

Ne kaže se uzalud:

„Prevedeni tekst ne čine samo prevedene reči – radi se o  razumevanju čitave kulture „.

Dugoročno posmatrano visoko profesionalni prevod je sjajna investicija, pruža efikasnu komunikaciju, kako poslovnu tako i jezičku.

Zahvaljujući savremenim tehnologijama, proces prevođenja je neizmerno unapređen. Međutim, suština prevoda ostaje nepromenjena – prebacivanje teksta sa jednog jezika na drugi. Настави са читањем Prevodilačka agencija za budžet po meri